Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Члан. 3. Места има утереник п и неушорених. Ушорена места имају једну о или више улица (сокака), које имају своја имена или немају.

Код ушореног места са једном улипом (сокаком), почеће се нумерисање на једном крају улице а вавршити на другом.

При томе ће све куће с леве стране улице добити непарне бројеве почев са бројем 1. па на више, а куће с десне стране добиће парне бројеве почев са бројем 92, па на више,

Ако место има две или више улипа (сокака), које су све без имена, онда треба поделити место на/ леву и десну страну, према главној улици (друму), сокаку, или према потоку или реци, ако кроз место протичу. Онда ће све куће с леве стране главне улице (сокака) друма, потока, реке, добити непарне бројеве поЧев са бројем 1. а све куће с десне стране добиће парне бројеве почев са бројем 2.

Ако у једном месту свака улица има своје име вршиће се нумерисање кућа засебно за сваку улицу.

При томе пазити, да се нумерисање сваке улице почне с оног краја улице који је ближе средини (центру) вароши, односно главној кому-!с никацији, па да се продужава у правцу периферије места.

Куће на углу добијају број са оне тлице, из које је главни улаз.

Ажо би у местима, где су улице са, именима већ постојале, било и нових улица без имена, треба најпре тим улицама дати име па онда почети нумерисање кућа.

У местима тде куће нису ушорене или нанизане у правилне улипе, вршаће сенумерисање кућа оним редом који је најзгоднији за најкраћи и најприроднији прелаз од броја до броја.

Члан 4. Број добија свака, пева У У којој се станује стално или бар приаремено. За кућу се сматра свака | зграда у којој има кућно огњиште ·

а ако се може у њој ноћити. |

Али ако један сопственик у свом лворишту има више зграда за, стано- | вање са, једним заједничким улазом, добијају све те зграде један. кућни | број. |

Ако је пак једна зграда раздељена чеђу разне сопственике по спрато- | гима (бојевима) и ако сваки Тај страт (бој) има засебан улаз, треба | дати сваком улазу и засебан број | куће.

У куће у којима се само привремено станује убрајају се: планинске | колибе за чување стоке у летње доба, летњиковци (чардаци), куће које се (особито у бањама) издају са мо за време сезоне под кирију, фаорике у којима, се станује само Ba. време рада, итд. Ове те зграде треба да добију кућни број. — Омесничарске воденице, у којима, се борави само краће време, не добијају кућног броја. |

Исто тако добијају кућни број же лезничке станице, школе, државне | зграде, ако се нађе у такој згради ма, | и један стан (н. пр. за учитеља, ад зорника, куће, вратара, чувара, . служитеља. и сл.). ika

Пољопривредне зграде за оставу хране и сточна лежишта (амбари у штале, пушнице, и т. д. не добијају кућног броја, ако у њима нема ста- на за сопственика, или чувара, Ко чијаша, итд.

Исто тако не добијају кућне броје ве: привремене зграде на разним из ложбама, воденице на рекама и по тоцима, ветрењаче и суваче, кабин купалишта, или на празном плацу (парцели), онда дашчагре, бараке колибе од прућа (плетаре) по план диштима, шумама, виноградима и т

95%,