Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Лиц

корпорација је потребно државно одобрење за располагање с корпорационим ~ имањем, . приходи OR овог морају се увек употребљавати на корпорационе циљеве, чега ради је држава позвана да о томе води надзор и да се брине да ce корпорационо ~ имање, колико је год могуће, одржи ради | првобит-

нога циља.“ (Систем, стр. 294).

По мишљењу А. Ђорђевића, (Систем, стр. 295), у корпорације ~ треба уврстити и удружења (асосијације) ради литерарних, вештачких и хуманих циљева; затим историјска и природњачка удружења, музеје, академије, читалачке серклове и т. д. — ако садрже карактерно обележје ових, Т. ]. ако њихово трајање није статутима, ограничено на првобитне чланове, већ остају са истим циљем и поред мењања. чланова.

Правна способност % способност за правну радњу. Са, изузетком – оних права, која су по самој својој природи намењена физичким личностима, (породична, законског наслеђивања, личне службености и т. д.) правна лица, имају исту правну способност, као и физичка, у погледу прибављања, осталих приватних права, у колико им ова није изречно ограничена појединим законима. Тако је свако правно лице способно за својину, државину, стварне службености, 3аложно право, тражбене (облигационе) односе и тестаментално наслеђивање. „Али — вели Д. Перић (у нав. делу, стр. 115) — и ако правна лиTIA имају исту правну способност као и људи, ипак између њих постоји једна битна разлика. Док су људи способни да развијају своју делатност како хоће у складу са законима, правна су лица конституисана, у једном одређеном циљу. Њихова правна делатност је пре-

5 Лиц

ма томе унапред одређена статутима, или природом функција. Ови акти, које ова лица чине, морају бити управљени само томе циљу, а не другом нечем. Универзитет н. пр. не би могао отворити себи једну трговачку радњу или као целина водити једну политичку пропатанду. Болница н. пр. не би могла из својих прихода, оснивати каква трговачка акционарска друштва ит. д. Такзе радње правних лица или повлаче за со- · бом казне одговорних администратора или ништавост правног посла. Свако је, дакле, правно лице одређено унапред на свођење о акције само у извесном правцу (принцип | „специјалитета“) и у толико се разликује способност његова од правне способности ч0Способност правних лица за правну радњу манифестује се у акцији њихових представника или заступника, и може бити ограничена како статутима, друштва тако и позитивHHM законима.

„Најзад, ваља, нам и то напоменути — вели А. Ђорђевић (Систем, стр. 299) — да, је правно лице неспособно и за против-правна дела или кривице (деликте). кривицу (деликт) ни корпорација ни задужбина не могу учинити, било да, је реч о повреди јавнога или приватнога, права, а то с тога, што се свака, кривица, свако противправно дело састоји у ~ природној, противу правног поретка управљеној, вољи, а тако природне воље правно лице нема. Осим тога, фик ција (замишљање) личности HG може тако далеко ићи, ла се чак замишља. и нека. против-правиа воља. Истина, старији писци нису тако мислили, Те је с тога то IIHтање о способности правног лица