Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Лиц

да учини кривицу, све до новијега. _

доба. било предмет веома живога спора међу писцима; но данас је оно решено у негативном смислу Према, томе, дакле, пошто је правHO лице неспособно да чини против-правна дела, оно се не може у правном смислу ни казнити. Но, разуме се, у колико је неко прав_ HO лице противправним делом неког свог заступника обогаћено, у толико оно тај губитаж мора издати и вратити, и на основу онога правила правичности: нико пе треба да се неправедно користи (богати) на штету другога.“ Постанак и престанак правних Лица. У нашем законодавству нема генералних одредаба о постанку и престанку правних лица, већ су ова питања, за поједине врсте ових лица, регулисана специјалним законима: о акционарским друштвима – од 10 децембра, 1896. г., о земљораднич-

ким и занатским задругама од 3. де-.

цембра 1898; о задужбинама од 14. јануара 1912., о водним задругама у предратним границама, Србије и Црне Горе од 30 децембра 1991., о 3боровима, и удружењима од 31 марта 1891. и т. д. Из природе и карактерних црта ових лица излази, међутим, да је њихов постанак условљен: а) члановима, 6) имовином, в) одрсђеним циљем, и г) законским одобрењем. Ово последње може бити #ачелно и априорпо, или посебно, У првом случају правна лица постају без нарочитог одобрења власти чим испуне услове законом прописане (по закону о зборовима и удружењима, земљорадничким и занатсским задругама и т. д.), а у другом случају тражи ce још и одобрење надлежне власти (по закону о задужбинама, овпнонароким друштвима, ит. д). Уставом је још прописано:

4267

„Чл. 29. Држава материјално потпомаже национално задругарство. Исто тако држава, малеријално помаже и остала | национална привредна удружења, која не раде за, добит. Таквим задругама и таквим привредним удружењима, од-

носно њиховим савезима, лаје ce

у кругу њихових послова, под Hначе једнаким условима, првенстве пред осталим приватним предузећима. Донеће се закон о задругама, који ће важити за целу земљу.“ Чл. 38. Задужбине с опште ко-

рисним наменама признају се. За- ~

коном ће се уредити у којим слу-

чајевима могу бити промењени |

намена и предмет задужбине према измењеним приликама.“

У колико законима или статутима. правних лица није друкчије предвлђено, ова лица. по правилу престају: а) тубитком · имања; б) губитком својства правне личности (по захону или одлуци надлежне власти); в) изумарањем или правилним иступањем свију чланова једног удружења, а. приватне корпорације још и по одлуци својих чланова.

Ca имовином престалих ~ правних лица има се · поступити о онако како је предвиђено законом или статутима. Ако они у овом погледу пе би садржавали никаквих одредаба, онда ова имовина, као ничија, припада, држави. (Систем, стр. 304).

Лицитације. У 5 288 К. 3. прописано је:

„Ко при јавним од надлежне власти предузетим – лицитацијама, силом или претњом или подмићивањем или обећањем, друге од ли цитирања одврати, да се казни новцу до три стотине талира иду затвором до шест месецп.