Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

А -

КОМБИНАЦИЈА УМЕРЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ВЛАДИ 103

који = дакле тачно могао све и видети, могаше о тим шетњама ово сведочити: „Тада обично он ту поред куће успори своје ко„се, а кад дође до прозора, где г-ђа Драга скромно и дискретно вири иза завеса, он јој пошље један осмејак, једва приметно климне јој главом у знак јављања, и прође даље. А лепа г-ђа Драга још дуго и дуго прати га очима и извирује за њим из своје скровите завесе !“. Шаптало се, а бујнији су то и гласније говорили, да нека људска прилика ноћу из кола улети у удовичину кућу, и да то није нико други, до главом Краљ Александар...

На један пут, бив. дворска госпођа напушта свој тихи стану улици Св. Саве и при свима својим, према обичној рачуници скромним средствима, постаје ималац лепе и простране нове куће на углу „Крунске“ и „Ресавске“ улице, коју је не тако давно, за се био подигао (одмах до куће Стојана Новаковића) бивши министар и саветник Светозар Милосављевић. Драга Машин из једнога лепог краја и предграђа вароши, прелази у предео аристократски, где су у близини посланства, немачко и аустријско, а што је главно: са прага њене нове куће гледа се право двору, на „жандармску капију“, и одстојање, које дели скровити а богато намештени азил самохране удовице од двора, једва ако износи коју стотину корака. И ова куповина, пресељење, било је дакле опет с планом, а тај је план вредео оне приличне суме, коју је удовица од своје скромне уштеде, као бив. дворска госпођа, дала за нову кућу своју.

Од тога доба Драга Машин брзо је авансирала. Увек под титулом „бивше дворске госпође“ матере Краљеве, са којом се“ умела лепо растати, она је умела себе наћи приступа у првим круговима, не изузимајући ни сам двор, где се, од некуд увек нашло разлога и потребе, да и Драга Машин буде присутна које кад коме ручку, кад забави, кад црквеној церемонији. Две године су биле већ прошле од како је се преселила у Београд, и њен је друштвени положај био тако утврђен, да се она виђала и на другим сјајним забавама н. пр. у немачком посланству, код старога барона Векер Готера, једног одличног каваљера, који би чешће уставио своју екипажу пред кућом „бивше дворске даме“ и повезао је кад кад у шетњу. Сем старог Готера и други представници дипломације нису пропустили [аге Та сошг још, релативно младој удовици. На вечерњим забавама, које је у другој поли 1899. давао у својој кући председник Министарства др. Владан Ђорђевић, и на којима су били Краљ Александар и Краљ Милан, није смела изостати и „бивша дворска госпођа Њеног Величанства краљице Наталије,“ У тим је приликама — као што је то у два маха имао прилике лично да види и писац о. д. — она умела увек стати на скровито место, не тискајући се много у прве редове, задовољна у уверењу, да су на њој стално прикована два ока краљева, који није могао да се уздржи, а да јој ипак не укаже видни знак

! „Огледало“ бр. 24, стр. 293. од Пере Тодоровића (1903. год.).