Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

КОМБИНАЦИЈА УМЕРЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ВЛАДИ 105

тврдити (као: Аранђеловац, Ужице, Шабац) сем што је прво време служио у својој постојбини, у Горњем Милановцу, где је 11. „еп. 1865. угледала света и ова његова кћи, која је тако одрасла по среским кућама и местима где јој је отац живио и служио. Панта је важио и био доиста династички човек, јер је био син Николе Милићегвића, савременика и побратима кнеза Милошева из села Луњевице, недалеко од Гор. Милановца, по коме је селу и добио надимак „Луњевица“, који је, после, син његов узео за своје редовно презиме. И ако неписмен као и многи савременици, стари Луњевица, који је и ако не као војвода а оно ипак као виђен и имућан човек играо улогу у оба устанка био је доцније председник рудничкога окр. суда у Брусници, и по савременом обичају имао је неку титулу „мајора“.

Панта Луњевица — који је умро и са једним душевним обољењем — васпитао је, по могућству ову своју кћер, давши је после у један тадашња женски т. зв. „Церманкин завод“ у Београду, где је она показала нарочиту способност за језике, поред уобичајене спољне углађености, која се у таквим заводима, без икакве дубље научне спреме и добија. За тим се Драга, још као млада уда за Светозара Машина рударског инжињера тада у Крупњу у Подрињу, а сина негда чувеног и познатог лекара из доба Кнеза Михаила, старога Јов. Машина, пореклом Чеха. Други син овога одличнога старца, брат Светозарев, био је Александар Машин, који је, одавши се војној струци и науци, као официр правио каријеру, а у доцније време (1897.) прелазио је у дипломатску струку, као посланик на Цетињу.

Но муж Драгин, чију спрему и рударску способност хвале савремени другови његови, наскоро умре, оставши својој жени скромну пензију из удовичног фонда, и своје име. По њему се, дакле, она од тада звала: Драга Машин.

Млада, без деце — јер је била нероткиња — Драга Машин пошла је по том матицом живота, и донекле је ишла тамо куда ју је она носила, не мање вукући за собом и терет своје породице по оцу: мајку, браћу и сестре, од којих је само најстарија, по имену Христина, била удата за имућна човека, Петра Петровића директора Беогр. Кредитног Завода.

Из самоће подринских рудника, Драга Машин се јавља у великом и веселом Београду. Као дете једног либерала, и она је имала познанства са либералима и у Подрињу (н. пр. Кундовић, који се никада није женио) и у Београду (н. пр. Сима Јевр. Поповић, који се тек далеко доцније, пред смрт, оженио) и многим другим кућама и људима, који се нису оглушили према тешком положају младе, лепе, пуне такта и уљудности, а у оскудним приликама удовице. Но, она је хтела и са своје стране да буде корисна, и да употреби оно знања из језика, којим је располагала. Тако се зна, да је Драга Машин преводила и један кривични роман,