Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

106 жив. ЖИВАНОВИЋ

који је излазио у Либералном листу, који је издавао њен пријатељ Сима Јевр. Поповић!'.

%'То је за њу било доба тешке школе живота, доба мучних искушења, која је она, према њеном мучном положају, преброђавала не свакад како се хтело и желело, но како се кад могло или морало. Из тога доба препричаване су многе пикантне „историце“, но које нас не могу даље интересовати.....

Но њена је срећа тек предстојала. Кад велимо: срећа, не мислимо ни на какво велико господство а још мање богаство, али свакојако на бољи живот, у коме су престајале беде, па и разна понижења, којима се она дотле, по нужди морала излагати, и често служити као предмет за туђе разговоре, у којима се обично не пролази добро, а још мање лепо......

Звезда Краљице Наталије поодавно је већ била испод свога врхунца. Развод брака с мужем, још ју је више усамио. Број пријатеља бивао је све мањи и сводио се махом на политичке пријатеље, који су име бивше краљице употребљавали или боље злоупотребљавали у борби са њеним бившим мужем. Најмањи је био број оних, који су вољни били да деле судбу чак и једне прогнане Краљице. Док је она, као краљица, регрутовала своје дворске госпође или госпођице из дама, које су истина располагале са доста слободна времена, али које су имале своју кућу и свој угледан породични и друштвени положај, које се ни за хатар једне краљице не напушта — око абдикације Краља Милана, а нарочито после ње, краљица Наталија мораде тражити себи дворску даму у таквој личности, која ће моћи са својом господарком да подели и сву непријатност већ променљиве судбе њене. Другим речма такву даму, која ће у дружби бивше Краљице моћи само добити, а ништа изгубити или жртвовати.

Кад управо, како, и од чије стране не знамо, препоручена је Краљици Наталији Драга Машин за њену „дворску госпођу“, и краљица је прими.

Прогонство краљице Наталије у мају 1891. годнне било је судбоносно и за Драгу Машин. Она је ускоро после тога ушла у краљичину кућу и била уз Краљицу Наталију, као што знамо, све до пред крај 1897. године, када је по молби својој разрешена и из Бијарица дошла у Београд. —

После становања у Молдавији и на Криму, до абдикације, Краљица Наталија, кад је почело бивати све мање изгледа да ће се моћи настанити, како је желела, у Београду, постара се за своје стално боравиште. И избор њен падне на „Бијариц“ или француски названи Вадата, у јужној Француској, у углу Бискајског залива,

недалеко од Сан Себастијана који припада Шпанији, на самом

! Тај је роман био „Полицајка, названа „Мачије око“, од Ксавија де Монтепена, и излазио је у „Уставности“, у току 1884 и 1885. године, Од интереса је то, да је роман, који је млада удовица преводила, спадао у категорију кривичних романа, у коме је главно лице једна жена.