Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

380 жив. ЖИВАНОВИЋ

на те немиле догађаје могли утицати почела је постајати и једна нарочита литература. ЈЉуди од пера, међу њима и историци, позвани да разјашњавају тек минуле важне догађаје, узимали су као тему, оно, што је претходило Солунском Процесу, што га је пратило и што му је следовало, и све што, као необични одсеви, од времена на време, баци по неки зрак, којим се осветли ова необачне провалија из недавне прошлости. Наравчо, сви ти згутори, што пишу о Солунском Процесу, чине то сваки са својега гледишта.

Но, ми немамо намеру овде анализирати све те чланке, формалне расправе и историске прилоге.

Као што се види из овог УП. одељка овога дела, који је за"вршни у ширем оквиру, који носи наслов: „Угашење Династије Обренсвића“, мисмои у том делу остали доследни методи, спроведеној кроз цело ово дело: да што савесније изнесемо и изложимо једино и само историјска факта. МИ све претходно, што смо дод р 'ули о судби људи од 29. маја, носи у главном тај дескриптевни карактер. Нема сумње, да ће, и после свега што је до сада о томе писано, и после даљих студија, људи од духа и пера имати увек још много да кажу. За сада се пак у том погледу истичу ови литерарни скорашњи производи:

1. Ст. Станојевића, Убиство аустријског престолонаследника "Фердинанда, прилози питању о почетку светског рата. Београд 1923 изд. „Напретка.“ У овом се делцу, у пет одељака, расправља: о држању Ау-тро Угарске према Србија и срп, народу; 0 Балканским ратовима 1912—13; о односима Немачке према Србији; 0 убиству престолонаследника Фердинанда у Сарајеву и, најпосле, 0 ултиматуму у јулу 1914. коме је слеховао и српско-аустријски рат. За тему, о којој је овде реч, важан је у овом делцу, одељак његов под ЈУ. о убиству Фердинанда у Сарајеву.

Ту се (стр. 39) говори о оснивању 1911. године „револуционарне организације“ „Уједињење или смрт,“ и о „главном организатору“ новог друштва ђен. штаб. пуков. Драг. Димитријевићу. Писац езноси даље два момента: прво о сазнању Димитријевића преко руског генера штаба о плану да ће аустр. престолонаследник напасти Србију; и друго, о акцији Димитријевића, по том, а пред сарајевски атентат, у коме се Димитријевићу (стр. 45.) даје улога иницијатора атентата.

9, „Солунски процес, 1.“ Брошура од неименованог писца, као збир чланака, који су претходно изашли у листу „Гласник“ (Јов. "Ђоновића) Београд. 1928.

Теза, коју је писац „Солунског процеса 1“ у овој брошури поставио и желео да је логички изведе и своје поставке докаже, од великог је интереса за каузално схватање процеса у Солуну.

На име, пи.ац брошуре „Солунски Процес [“ односно чланака у „Гласнику“ Ђоновића 1923., узео је за полазну тачку својих расправљања и закључак, раније (крајем 1920.) објављене Мемоаре Принца Бурбонског, шурака последњег цара аустријског Карла. Они су изашли на француском, под насловом; Г/онге де Ја

ан вр тета

с си

и