Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

"ННРЦЦРУШЕЕ _ -= НЕ пе

КОМБИНАЦИЈА УМЕРЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ВЛАДИ 55

нису имали ништа друго да укажу. Док су са радикалима поделили и све недаће изборнога пораза, нису тиме дали ни својој рођеној Странци да до крајњих консеквенција искористи сву тежину изборног успеха. А гора се услуга и својој Странци и својој политици није могла, од ове, учинити. Пред оваквим резултатом губе се и све „добре намере“, ако су их узроковачи оваквих резултата доиста имали.

Цео овај тежак положај и сувише се добро осећао и у главној Команди Либералне Странке. Јасно је било, да нов обрт неће доћи од Краљева, сем, ако би они били принуђени да приступе томе обрту. Ту пак принуду могли би једино извршити сами посланици, обарајући Владу или поједине Министре, на случај неслагања са предлозима, који ће се износити пред Скупштину.

(С тога није недостајало често пута и на сувише јасним миговима, који су давати посланицима Либералима у томе смислу. Чланак о „Народној Скупштини,“ у бр. 65. „Српске Заставе“ од 2. јуна, најлепши је доказ прве тенденције у околини Ристићевој, која је далеко била од добровољнога стављања у службу засебним прохтевима ма чијим, како су то, на жалост износили, сем Радикала, чак и поједини од „самосталних“ Либерала, који су били доиста у толико „самосталнији,“ што су на изборима остали напољу, ако је тај положај, који је потицао из пораза, могао бити извор за понос и за задовољство. Тај је чланак „Српске Заставе“ следовао после указа о наименовању посланика и о сазиву Скупштине у Ниш.

„Народна Скупштина, у свом личном саставу потпуна је. Од 958 људи, колико их свега може имати — говораше се у поме нутом чланку од 2. јуна — њих 254 изабрани су и наименовани. Од ових је добра половина Либерала. Но ретко кад да је било прилика, када се убеђење и кураж људи ставља на опору пробу, "као што је то овом приликом, са већином пријатеља, који су ушли у Скупштину. Бива то и у ратовима — а политика је У многоме налик на рат — да се по некоји одред оцепи од Армије, затвори у неко утврђено место и ту се глађу и жеђу тера на капитулацију. Положај наших пријатеља у Нишу биће сличан положају тако одсеченога одреда.

„Но Историја има на својим листовима уписане и херојске подвиге таквих одељења, која, остављена сама себи, без нарочитог вођења, знадоше да се групишу, и да даду тако нечувен отпор, који задивљује пријатеља и непријатеља. У осталом, наши пријатељи у Скупштини и у своме властитом интересу имају узрока да добро отварају очи. У колико су јаче одсечени од своје Команде, у толико више биће њина заслуга за све што ураде, а у равној мери и покуда. У памет се, дакле, свак!!!

„Нека би још од куће понели морално поткрепљење, од пријатеља, који на дому остају, и који бе пратити рад њихов и судити га, по праву овлашћеника. Нека би и пријатељи опет посланипима дали на знање своје погледе на рад и делање њихово, ако