Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

56 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

т. |. избраници каквом поверљивом наредбом не буду стављени под полицијски надзор, да им се пресече свако општење са пријатељима што их несумњиво чека у Нишу. Тамо ће они формално упи у град, а иза леђа њихових затвориће се капија. На то нека буду спремни. Али ни то није све. Чак им се — чује се бар неће допустити ни међусобно споразумевање. Они ће кмати само једну дужност: Да изгласавају, ако т. ј. хтедну, и ако пусте да им и Напредњаци мало по мало извуку асуру и кулук изгласавања оставе њима, а сами се, можда не без нечијег споразума, ставе у опозицију, или бар откомандују велики део да вичу „против,“

„Нек пазе, дакле, Либерали на све што бива и нека примају све са великом пажњом и обазривошћу. Онима, који су се и до сада имали да бакћу око свега тога остало је да бирају од ове две могућности: или да шорну ногом све до ђавола, или да из тешког положаја исцеде што било. Ово је друго (и до сада) било. Производ тога јесте бар онај број у Скупштини. То није мали успех и вредан је био труда и стрпљења; а потпуно притискивање крајњих елемената други је део успеха.

„Сваки је гледао свој рачун па и ми наш — наравно према приликама и тешким околностима. Успело се, што се успети могло. Ситуација скупштинска положена је у руке наших пријатеља, дата је њиховој оцени и њиховој увиђавности и куражи. Сад су, даље, наши пријатељи сами ковачи своје среће.

„Говорећи ово, ми не одузимамо ништа од онога, што је до сад речено на овоме месту. Ми се само равнамо према приликама.

„Оног тренутка, кад Влада учини нешто, што искључује поверење, дала је овлашћење, да се и она истим очима гледа, Толико у опште, не предрасуђујући даље ништа.... С тога ћемо стати овде. А нашим пријатељима препоручујемо, да два пут ово прочитају и свакоме кажу, а нарочито онима, што иду — у Ниш! Ми их срдачно испраћамо тамо као пријатеље, од њих зависи како ће их отуда у завичају пријатељи дочекати“,!

Чланак овај направио је сензацију. Њиме не само што су отворене своје карте, већ је и Влада до потпуне наготе откривена, и као што ће се видети, све је погођено шта ће и како ће бити; а писцу чланка, а то је писац овог дела, досуђена је, после месец

' После овога и следећих чланака, Јован Ристић, на позив свога друга Јов. Белимарковића отиде 9. јуна, у Врњце. Ристић је био прилично слаб и овај му је излет потребовао. То је био једини разлог за њ. Знало се да је Белимарковић био апсолутни приврженик Краљевих намера, без обзира и без критике. То је дало повода да су пуштени гласови како је као Белимарковић намерно одвео Ристића на свој лепи летњиковац у Врњце да га склања нг попуштање. А то није било истина. Из Врњаца се вратио Ристић 13. јуна. Кад је ускоро за тим Скупштина почела свој рад у Нишу, Белимарковић је, као гост Краљев, позват такође у Ниш, да се нађе, на случај потребе, ако би Либерали ударили у страну. Белимарковић се одалзвао позиву, и кад је писац о. д, био 8. јула у Нишу имао је прилике да га тамо види. Ристић је, међутим седео мирно код своје куће у Београду и чекао време да иде у Рајхенхал, на своје уобичајено летње боравиште, које му је, услед слабости овога пута било прече но ма које раније године.

НЕ а ===: