Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

СЕДАМ ДАЉИХ ГОД. ВЛАДАВИНЕ 125

дођоше код мене пуномоћници тих завереника: Лукић и Радојкић и поверљиво саопштише ту намеру војске с тим, да ја склоним мог ујака Белимарковића, који је за време маневра био код мене у стану, да и он прими учешћа у тој завери и да спремим прокламацију за народ о новом стању, које ће настати по извршењу тога плана. Они су знали да је Белимарковић незадовољан, јер при избору скупштинара влада је хтела да се у Крагујевцу избере Паја Радовановић, шеф будућих завереника, који су Кнеза убили у Кошутњаку, а Белимарковић, тада командант крагујев. војске, са осталим грађанима, хтели су да се избере Тодор Туцаковић. За то га влада одмах уклони из Крагујевца, и стави у пензију, у којој је био до маневра. |

Кад ја саопшти то Белимарковићу, он ми одговори ово: „ја сам једном учествовао у завери и успео сам да доведем у Србију два Кнеза, па ми ни један није био благодаран. С тога нећу више да учествујем ни у каквој завери. Па за то иди одмах код тих заверника и кажи им, да одустану од те будаласте намере, па ако даду реч да ће одустати, онда нека сматрају, као да ми ништа нису ни саопштили; али, ако не одустану, ја ћу одмах ићи и јавити Кнезу, те предузети све потребне мере, да спречимо ту њихову намеру.“

Кад им ја саопшти то, што ми је казао Белимарковић, онда они, после подужег размишљања и већања, и молби мојој, задали ми реч да одустају, бар за сад, од те намере.

5) Да ли је то дознала шира публика и сам Кнез Михаило 2

Пошто су многи участвовали, то се није могло сасвим сакрити, ни од шире публике; а нешто је о томе и Блазнавац наговестио Кнезу, као што ми је доцније причао. Казао му је да је велико незадовољство у народу против владе, и да је у Пожаревцу војска за време маневра хтела да га моли да отпусти ту владу.

Услед тога разговора са Блазнавцем Кнез отпусти Гарашанина и позове Ристића, да састави нов кабинет, а српској „Омладини пошље 100 дуката за потпору њеног листа „Србадије“.

Кад је после Кнез Михаило помоћу Ристића узео из турских руку српске градове без капи крви; а одмах за тим његове мученичка смрт у Кошутњаку, наједанпут променило се народно расположење: на место скоро општег незадовољства, појавила се скоро општа жалост за „патриотом Кнезом“.

11, маја, 1904. г. А. Васиљевић, с. р.! у Београду.

1 Оригинал овога важног писма, које садржи јадно необично откриће, чувао је писац и после преписа. Но када је после једанаест година (1915) непријатељска војска ушла у Београд, аустро-угарска полиција и пишчеву кућу претресла од дна до тавана, наишла је и на ово писмо и, са осталим га хартијама однела. Срећом, писмо Алимпија Васиљевића, већ је било унесено у

рукопис овога дела, на овом месту, и тиме је овај необични факт спасен ва историју.