Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

124 жив. ЖИВАНОВИЋ

ком бискупу Штросмајеру, а овај опет, преко католичких фратора, спремао Босну за Аустрију, а не Србију.

Та угушљива политика унутрашња, и ненародна споља, изазвала је скоро опште незадовољство, које са владе поче прелазити и на самог Кнеза, кога почеше сматрати за ограниченог човека и неспособног да оствари народне идеале. То се незадовољство још појачало 1866. године, кад се сазнало да је ондашњи наш посланик у Цариграду Јов. Ристић предложио Кнезу да се користи Кримским устанком, и да тражи од Порте, да она уступи Кнезу српске градове, које је још држала у својим рукама, и да је Кнез тај предлог најпре одбио по савету његове владе; јер Порта неће дати градове без боја, а Србија још није спремна за борбу и по томе не треба се срамотити и тражити оно, што се не може добити. 5

Тако је скоро опште незадовољство било 1866., када је Кнез Михаило наредио да се држи велики војнички маневар у Пожаревцу. |

На тај маневар дошла је сва народна војска округа Пожаревачког, свих пет батаљона, којима су командовали срески начелници и то: моравским Стеван Лукић, млавским Лаудановинћ, омољским Видоје Ивковић, а осталих не сећам се имена. Тој народној војсци се придружила и стајаћа војска са артиљеријом.

За команданта нападне војске одређен је био Ранко Алимпић, а одбранбене Јов. Белимарковић. На дан пре маневара дошао је у Пожаревац Кнез са свима Министрима и многим официрима.

Сви команданти народне војске, заједно са командантом оне стајаће војске, што је била у Пожаревцу, и још неким официрима стајаће војске београдске, склопили су били заверу противу Кнеза Михаила. Све је било готово; јер сви команданти имали су у својим батаљонима за то спремљене поуздане војнике.

2) У каквој цељиг Да силом принуде Кнеза да отпусти те мрске Министре, и да узме људе, у које народ има поверења, и који неће гушити унутрашњу слободу и водити ненародну спољну политику, спремати Босну за Аустрију, а не за Србију. Ако Кнез не би на то пристао, онда да се пребаци преко Дупава, и прогласе за Кнеза српског Кнеза Николу, који је тада био доиста популаран, и тиме изврше једно велико дело — уједине Црну Гору са Србијом. Та се идеја допала свима онима, који нису могли да процене да ли би се тај план могсо тада остварити.

3) Који су били активни учеснициг Команданти народне војске: С. Лукић, Лаудановић, Ивковић и још двојица, којих се имена не сећам. Од стајаће војске: командант пожаревачке војске, мајор високога раста, кога се имена не сећам, али знам, да је по женској линији био нешто род Карађорђевићу, и командант онд. пожаревачке артиљерије Александар Давидовић; од београдских официра : Влајковић и Радојкић. Још је било шест официра, који су још живи и у вишим положајима, па им имена бар за сад не спомињем.

4) Зашто се од те намере одусталог Уочи самог маневра