Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

146 жив. ЖИВАНОВИЋ

дишта, а за оцену онд. прилика, тај завршетак има и свог значења.

„Радећи овако — вели министар — ја сам се старао испунити заповести Његове Светлости, нашег милостивог Књаза и Господара, и одговорити високом поверењу, које ми је изволео поклонити, знајући, да је најватренија жеља Његове Светлости, путем утврђеног правног поретка и сваковрсног унутрашњег развитка, повести народ летшој будућности. И ако има неких мана у нас, и исто тако, ако се догодише погрешке неке, припишимо то не злој вољи оних, који су упућени да изврше законе, него тешким околностима, у којима се налази наша држава. Надајмо се, да ће с постепеним развитком, који се не може одрећи нашој држави, под мудром управом нашег љубљеног Владаоца, народ доћи до пуног развитка своје снаге, а држава ће доведена бити до величине и цветања“.

Са истим детаљом. рађени су и извештаји осталих министара, којима се уводила пажња скупштине до у детаљ рада свију појединих надлештава (цркве, школе, судове, царинарнице, привреде и радиности, благајничке струке, грађевина итд.). У војеном извештају изложено је, наравно, оно, што је било за ширу јавност. Остало је министар усмено саопштио скупштини, која је „особито задовољна“ била тим саопштењима. А за озбиљност намере, о подизању железница и регулисању Мораве, о чему је и у Престоној Беседи било речи, сведочи и ова напомена после извештаја мин. грађевина: „Господин Министер, по прочитању тога (т.ј. извештаја) јошт усмено објасни ближе, како стоји питање 0 гвозденоме путу кроз Србију и о пловидбености Мораве. Скупштина би задовољна

веома извештајем о стању, у које је доведена ова ствар, = једна и друга“.

По свршетку тако да га назовемо Службеног дела скупштинскога, долазили су, исто, као и 1864. године, на ред предлози из средине саме Скупштине, од појединих посланика, од посланика појединих округа или удружених посланичких група, које су се

слагале у појединим важним питањима и предлозима. Одмах по прочитању министарских извештаја, по изношењу

у скупштину предлога о радњама и о шумама, које је Министар Финансија поднео, и који су, као предмети, који у чисто народне потребе засецају, прво проведени кроз скупштину, да их она оцени, па тек да их Савет узакони — образован је, за те пред“ логе нарочити одбор да их прегледа, оцени и скупштини на решење изнесе.

Но, у исти мах председник скупштине изјављује (протокол Ме 21. „да Не исти одбор имати да „претресе и све предлоге п0-

Бено, да ли је ова прича обележавала истинит факт, или је била анегдота, коју су могли измислитн они, који са Христићем као министром у опште нису били задовољни, и који је, доцније, долазио на власт, доиста не у намери да такве опет са своје стране задовољи.