Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

ЕДАМ ДАЉИХ ГОД. ВЛАДАВИНЕ 145

закону (од 1866.) и даље настаје право шаренило од разноврсности: о броју становника у Србији, о пораштају и досељењу, о убиствима и самоубиствима, о пожарима и штети отуд, о крађама, иступима и „другим злим делима“, а у вези с тим и статистика радње власти за минуде три године, док одељак „полицајски“ није завршен патриотичном прославом у Топчидеру (1865) и установљењем ордена „Таковског Крста“. — Санитетски део бави се о колери, која је владала 1866. о радњи санитета у тим и др. случајевима; о болницама, апотекама и лекарима; о каламљењу и дечијој статистици. За тим се прелази на здравље домаће стоке, о говеђој кузи, метиљу, о голубачкој мушици и мерама за њено утамањење. — Најзад Код телеграфско-поштанске струке износе се нове и умножене телегр. линије и станице, међународна радња, приходи; а за поште, установљење нових пошта и регулисање службе и број поштанских путовања преко недеље.

Ово је само збијена садржина детаљно и смишљено израђенога извештаја. Нема сумње, да је све ово носило чисто пословни карактер. Министар у Скупштини није био политичка личност ; он је био само шеф једне управне струке, који је имао за собом три године рада, о коме подноси извештај, и више ништа. Добра страна ових извештаја била је без сумње та: што су и посланици, а по објављивању извештаја (уз скупштинске протоколе) и цео народ тачно обавештавао о радњи појединих министара и о стању целоКупне дотичне струке. То је била доиста спона између државне радње и јавног мишљења, које је мање, онда, имало прилике да се иначе преко штампе ближе држи у току државних послова. И што је главно, то је стање изложено у сређеној систематској целини. Данас, кад скупштина има несравњено већег утицаја на ток послова ипак има мање сазнања о административном и др. раду државних власти. Сем онога, што се дозна путем интерпелација и питања, или из каквих случајних објављивања кроз новине или стручне часописе (на пр. „органе“ појединих министарстава) које нико не чита __(умарно узевши, ништа се иначе ближе не сазнаје о државној администрацији. Кад се не би писање оваквих извештаја свело на питање о хонорару појединим секретарима и њиховим писцима, није далеко искушење: да се они и данас уведу.

Министар унутрашњих дела, изложивши све што је по својој струци имао, додаје: „види се, да је по свима струкама чињено, што се чинити могло, да се правно стање у земљи утврди, да се безбедност личности и имања у свој земљи одржава, да се закони чувају и по њима да се врше сви послови, који су се радили“.

Сам пак завршетак извештаја уздиже се местимице до висине онд. политичког програма, коме је аутор његов, Никола Христић, и у доцнијим појавама био и остао вазда доследан,! Са тога гле-

: У доцнија времена, кад је се Никола Христић, у другима пол. приликама, враћао на власт и, кажу, упитан, какав му је програм 2 — одговорио је Краљу Милану: Да његов програм има само две тачке, прва: он ће слушати владаоца, и друга; да њега, министра, морају слушати сви остали. Није утвр-

Политичка историја Србије 10