Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

148 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

људи не би бивали телесно кажњени. Предлог је, наравно, усвојен, и ако је још дуго времена прошло до дефинитивног укидања те- · лесне казне у Србији.

Предлози ови били су разне судбе у Скупштини: неки су усвојени, неки одбачени; за многе су министри рекли да су већ „предмет старања правитељства“; неки су добри, али још немогућни; неки су неостварљиви са домаћих или међународних разлога итд. А да има овде предлога, који су тек кроз неку деценију остварени; и таквих, којима су предлагачи читавим доцнијим нараштајима унапред измакли, видиће сваки просвећени читалац. А да сви ови, и толики други, овде не наведени, дају сведоџбу зрелости, збиље и усталаштва тадашњим посланицима, то је ван сваке сумње.

Овим предлозима има се додати и предлог „посланика многих срезова и целих округа“: „да се Народној Војсци једнако одело погради, кад имају добро оружје и вешти су егзерциру“. И ако су сеу почетку појављивала разна мишљења, протокол је овим класичним речима овековечио ову добру одлуку Народне Скупштине за народну војску: „Па кад се почеше о томе купити гласови, скоро сви народни посланици дигоше се захтевајући: да се сва народна војска прве класе општимнародним прирезом одене“.

Но сад долазе политички предлози, који задиру у чисто уставне одношаје, без сумње са смером да из основа промене ондашње и сувише скучене политичке прилике, скоро бесправне Народне Скупштине. То су, између исталих, они предлози, које је посланик јагодински прота Јов. Јовановић у свом засебном нацрту за адресу износио, но које одбор није хтео примити, а скупштина већином гласова то мишљење усвојила, с тим, да се тај нацрт и не чита у скупштини.

Другојачије су стајале ствари, кад је дошло на ред изношење предлога од стране посланика. Ту су непритајени Либерали, предвођени енергичним протом Јовом, чисто, јасно и одређено изнели те своје предлоге, и тако рећи ударили тиме печат новога времена и нових либералних идеја на Михољску Народну Скупштину од године 1867. Но, приступимо самим прдлозима. Они су, исписани овде речма самих протокола скупштинских, следећи:

1. „Да се Скупштини да део власти у законодавству“ — предлажу: посланик јагодински Јован Јовановић, посланик среза темнићског Тодор Стојадиновић и посланици окр. црноречког : Никола Цоловић, Мил. Симић, Милосав Вељковић и Мил. Тотић (протокол Хе 111).

2. „Да Министри буду одговорни Књазу и Народној Скупштини, као и остали чиновници“ — предлажу: посланици среза рамског, посланици окр. јагодинског, округа црноречког, вароши Смедерева и Пожаревца (протокол Мо 60).

3. „Да Народна Скупштина сама бира себи председатеља, подпредседатеља и секретаре, а не да их поставља Књаз“ предлажу: посланици окр. јагодинскога, прота јов. Јовановић и др., и посланици вароши Пожаревца (протокол Мо 105).