Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878, page 339

ЛИБЕРАЛНА СТРАНКА ПОНОВА НА УПРАВИ ЗЕМЉЕ 335

теоријску политику, да појавама те врсте буде прво изненађена, а за тим и сама собом разочарана.

Но, брзо се све мењало. Дипломација се показала немоћна да васпостави ред и утиша босанско-херцеговачки устанак, који се све више развијао; а и Турци, виновници свега, не могаху више бити господари ситуације, у побуњеним областима, које још само по имену припадаху царству. Српски је народ у Босни и Херцеговини, својим устанком, давао призор за опште дивљење, у борби за ослобођење и сједињење са Србијом и Црном Гором, које су помагале устанак.

Ако је Србија у септембру 1875. бригом тадашње либералне владе и Скупштине, доносила „Тајне одлуке“ да спремна изађе пред догађаје, сад су, у пролеће 1876. догађаји свом силином банули пред њу. Ваљало је се решити: или — или! То је осећало и Каљевић-Бошковићево министарство. Оно је дуговало одговор, у виду енергичних одлука и народу у Србији и браћи ван Србије. Његова је заслуга била у његовој одлуци — коју је влада и мотивисала — да своје место уступи људима, које је и само, пре седам месеци, одменило. Тачно о Ђурђеву-дне, Каљевић-Бошковићева влада одступила је!. Време колебања и прелазности беше и за Србију прошло.

! Љуб. Каљевића, кога у години 1866. налазимо као отпуштеног канцелисту миннист. финансија, сретамо уа, после овог министровања, у 1877. години, као начелника П. класе економ. одељења министарства финансија, када га либер. влада, указом од 14. јуна те год. поставља ва посланика у народној скупштини. Његовом ранијем истицању међу савременицима много је допринела тадашња његова пролазна имућност (очевина у Ужицу).