Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

66 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

на законитост и ред у земљу, али и безуспешно. „Ну Кнез Милош приносио је и сам собом, вели се у књизи првој „Спољ. одношају Србије“ (стр. 310) те су се власти колебале између две противуборне струје. Власти су знале, да би се њему мање замериле, угабајући носиоцима успеха, него Кнезу наследнику, који је лакше прелавио преко личних обзира. па се руководио својим државничким начелима“.

Израз тих начела, била је дакле и ова прокламација Кнежева од 14. септембра, 1860. Кад се уђе у њене мисли, може се видети и са колико је искрености Кнез Михаило мислио о збиљи свога новог положаја. Он је своју владалачку реч објавио народу без хипогризије, јер је он био човек, који је говорио како је мислио и радио како је говорио. Кнез Михаило био је личност пуна характерности и јачине воље, што је за владаоце и много важније од т. зв. духовитости, често сумњиве вредности.

(С тога година 1860 значи доиста настанак новога добау Србији, доба строге законитости и дисциплине, којој се и сам владалац подвргавао. Ради илустрације расположења књежевих, нека би између осталога била и официозна дворска објава, која се налази на челу „Српских Новина“ бр. 120 од 4. октобра 1860, у којој се определује петак, од 10—12 сати, као дан за примање „да би они, који се молбама и тужбама Светлом Књазу непоредно обраћају могли лично предстати и изјавити шта имају“... али се у истој објави, на завршетку и са нагласком каже: „Књазу се не могу подносити молбе и тужбе за оно, што судови имају да решавају.“ Тако је могао са прага свога двора објавити своме народу само владалац, који је рад да у истини Закон буде највиша воља у Србији.

У истом духу законитости, значајан је и говор књежев приликом пријема, 10. новембра, чиновника „правосудне струке“, у присуству министра правде Јевр. Грујића. Најстарији чиновник судске струке, председник Великог Суда (како је називат дотадашњи Касациони Суд) Јевта Угричић, поздрави Кнеза, саопштавајући му: да су сви судски чиновници положили заклетву.

„Рекосте ми, Господо, да сте сада положили заклетву. Тим је испуњена прописана форма. Но ја држим, да сте ви самим ступањем у званије судија положили себи заклетву на савестно испуњење своје дужности. Ваш је задатак, Господо, велики, а и врло тежак. Све, све, али кад се човеку неправда чини, онда му је најтеже. Неправда је свакоме немила. Ја сам рад, Господо, да се под мојом владом никоме не учине неправда. Сазнавши потпуно свој узвишени позив, и чувши тежњу свог владаоца, надам се, да ћете

сами познати у коликој мери зависи од вас испуњење ове моје

жеље. Такође надам се да ћете оправдати моје уздање у вас“.1

1 Познат је поступак Кнеза Михаила, поред осталога, и у питању признања ранијих година службе у првом устанку 6. саветнику Матију Симићу званом „Црвени Матија“, кога је Држ. Савет од тражбе одбио. да му се уважи неке године службе за доба Карађорђева. То, у чему га је Савет одбио, Кнез му је накнадио са мишљењем : да ако под Господаром Ђорђем није било теже но данас, вршити службу, доиста није било лакше.