Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

МИЛОШ И МИХАИЛО 67

Не мање је Кнез Михаило био одлучан и опредељен у погледу своје спољашње политике. И за то му се дала ускоро прилика да се изјасни. Као наследном Кнезу, Порта му је издала 7. октобра, свој берат који је после месец дана, 7. новембра, прочитан у Београду. „Кнез Михаило, описује Јов. Ристић овај догађај, није се више држао источњачкога церемонијала, који је употребљаван при читању султанових фермана. Читање није било ни у граду, ни на пољу градском (Калемегдану); није било ни у присуству српске ни турске војске. Оно је извршено (7. нов.) у двору кнежеву, у присуству султановог посланика пуковника Енисбеја, мухафиса градског Осман Паше и српских виших чиновника, без и какве друге параде.“ А сам Кнез, у својој речи при пријему берата, на један дотле нечувен начин, обележио је свој положај као Кнез Србије: „Примајући из ваших руку високи царски берат, рекао је Кнез: ја вас молим, господине пуковниче, да уверите Његово Величанство, да ја, веран двогубом предању моје династије, нећу престати да исповедам чувства лојалности и преданости према в. сузерену султану, нити ћу престати да владам као Кнез, који суревњиво чува и брани права и установе народне.“

Као што се зна, Кнез Михаило остао је веран овој свечано исказаној речи, упућеној на праву адресу.

ж “ ж

А сад је време да се опет вратимо -— судби Либералне странке.

Доба, које је за све одношаје у земљи било ново у најпотпунијем смислу те речи, није ни мало мање пресудио и за судбу либералне странке.

Ми смо напред већ имали прилике да обележимо назоре кнежеве, које је имао о људима, и казали смо, да је Кнез Михаило био мање пријатељ „привреженишта“ уз то и неспособног и неписменог, а више је волео видети себе одужена људима од спреме у европском смислу и од службене рутине, која није знала ни за што више, до за вршење налога и текста законскога. !

___17У времс ступања Кнеза Михаила на владу, био је, раније враћени на тај свој положај, управитељ вароши Београда полковник Никола Христић. У истом броју „Српских Новина“, које су донеле прокламацију Књежеву, налави се и Н. Христића „Проглас житељима вароши Београда“, у коме он као управитељ, између осталога, овим речима даје и са своје стране, ово обележје знаменитог догађаја од 14. септембра 1860 године:

„Вјеран н одан Господару, Пресвјетлом Књазу Михаилу, и високом налогу Његовом да свакојако одржим мир и ред у престолној вароши, ја с поуздањем од врсних грађана очекујем: мирољубиво владање. поредак и тишину; јер тек тиме сваки ће дати најживље доказатељство вјерности и истините привржености према владајућем Господару Књазу и Његовој светлој Династији. Таковим начином олакшаће се власти да испуни вољу Светлога Господара и Књаза : да добар поредак одржи, и свакога грађанина чест, личност и имање обезбеди... Мир и поредак, повиновање властима, нека нам дакле најсветији задатак буде и остане...“

Овај проглас човека, коме је ускоро намењена била улога врховнога управника унутрашњи пословима Србије, и за све време владе Кнева Михаила, био је, држимо, од извесне важности. С тога смо и навели његову главну садржину, која је до краја министровања Н. Христића била уједно и његов политички програм.

59.