Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

ПРЕОБРАЖЕЊСКА СКУПШТИНА 85

После даљих четрдесет дана, 27. марта 1861. излази понова на површину Илија Гарашани. Он по нарочитој мисији одлази у Цариград : „кога, како се велиу Српским Новинама, Његова Светлост Господар Књаз шаље блистателној Порти као свога изванредног повереника у важним делима државним“. Тицало се на име, питања о иселењу Турака из места осем градова; или да остану али да се потчине српској јурисдикцији.

А на четрдесет дана пред саму Преображенску Скупштину, 28 јуна 1861. би отпуштен из кабинета министар правде Јеврем Грујић, кога замени иначе одличан правник и човек Ђорђе Ценић. После пет дана, 3 јула, Грујић буде постављен за члана Великог Суда, где га је чекала тешка судба. Сем Јована Гавриловића, који је уживао симпатије Либерала, влада Кнежева лишена је свакога трага од Либерала. Судба њихова као да беше већ запечаћена.

Знаменита Преображењска Скупштина и велике законодавне намере Кнежеве учиниле су да застане овај процес рестаурације старих актера на новој позорници и потискивање Либерала са свију унутрашњих важнијих положаја.

Али чим је Преображењска Скупштина свршила свој посао, чим су већ познати нам закони о Скупштини и Савету и т. д. објављени — Кнез је крајем 1861 године, продужио и довршио смену личности, или боље рећи рестаурацију „кајмакамоваца“. Тако је и у личностима, као и у установама, изведен један дубоко промишљен и надалеко заснован систем нове владавине.

1 децембра буде смењен Стевча Михаиловић са положаја председника Државног Савета и стављен у пенсију, чије место заузме Јован Мариновић.

9 децембра заузме место „Књажевскога Представника“ (председника министарства) и Министра Иностраних Дела Илија Гарашанин, пошто је већ годину дана раније, 27 децембра 1860, баш у време оног либералног угушеног покрета „привремени“ министар Унутрашњих Дела Никола Христић утврђен у звању као „дјејствителни“. 11 децембра и Јована Гавриловића замени као Мин. Финансија Коста Цукић, коме је уз то 29 децембра поверена и „Управа Просвете“, која, као и Војска и Грађевина, још није била одељена у засебна Министарства.

"Све су ове значајне промене просто и кратко објављене у Српским Новинама.

Није тако било са смењивањем Стевче Михаиловића. Било да му ода правду, било да успокоји духове у земљи, или и једно И друго, тек Кнез је негдашњег првака у Свето-Андрејској Скупштини, бившег Кнежевског Местозаступника и т. Д. и т. Д. отпустио парочитим писмом, које је у исти мах и објављено у „Српским Новинама“. Можда ће нам оно открити више мотиве за овако необичне поступке Кнежеве, који су, у погледу личности, били у очима савременика, а нарочито у очима династијаша, као што рекосмо, права сотгагеуојшНоп свему што је, у том погледу, извршила Свето-Андрејска Скупштина једва три године назад.