Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

88 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Али и пре, и између ових Скупштина, било је у толико више опширне законодавне радње по свима струкама државне управе, Може се рећи, да је у тој периоди постављен темељ модерном законодавству Србије. Ти су закони и току следећег дугог времена, после Кнеза Михаила, махом или замењани новијим или битно измењени, тек они су били чврст ослонац за сређење унутрашњег живота и рада по струци: и унутрашњој и просветној и правној и финансијско-привредној и војној. Али многи, и то врло важни закони из доба Кнеза Михаила, трајали су врло дуго, као на пр. Закон о устројству Централне државне Управе од 10 марта 1862, који је ушао у трећу деценију ХХ века! То важи и за значајни Закон о Чиновницима грађанског реда од 15 фебруара 1864 и многе друге. Сви ови закони, за које су идеје налазиле израза и у Скупштинама, рађени су у тишини Државнога Савета и, апстрахујући од њихове савремене и махом назадне тенденције, закони ови, носе ипак на себи печат сређености и јасности. Многи су од њих са своје прецизности јаснији од по некога закона, који је, у новије време нарочито, понео на себи трагове брзине у раду, бујности и политичких трзавица у којима су постајали. Закони ови мање су се тицали политичких одношаја у ужем смислу те речи, јер је сва „политика“ била сабијена у кабинет министра Унутр. Дела и одјекивала је периодично по апсама и прогонству ван земље, али су закони ови били пословне природе, и у толико су по неки од њих могли бити и бољи.

Сем закона, који су већ донесени у 1860 и 18361 години, легислативну периоду од даљих седам година, обележава, почев са 1862-гом годином, нарочито напред поменутим:

Законом о устројству Централне државне Управе од 10 марта 1862, стварају се (5 2) седам министарстава: правде, просвете и цркв. дела, иностраних дела, унутрашњих дела, финансија, војно и грађевина, са обележеним кругом рада за свакога министра и министарства. Овим је законом укинута Уредба о устројству Књажеве канцеларије и „Централног Правленија“ од 29 маја 1839, која је устројства Кнез Милош пред сам свој одлазак из земље потврдио! Док је дотле главни центар владе био „Кнежев Представник“, преко кога су и остали министри општили са владаоцем и примали „височајше наредбе“ и указе на извршење, сад је установљен (5 15) „Совет Министарски“, који „састављају сви министри под председавањем председника савета министарског, ако Књаз сам не председава“. А 5 14 закона о „Централној Управи“, истоветан, са 5 8 о устројству Држ. Савета од 1861, опредељивао је: да су „Министри одговорни Совету и Књазу за невршење закона“ с тим, да се у другој алинеји 5 14 каже још: „закон нарочити одредиће ближе о томе“ — што за сво време владе Кнеза Михаила није било, и што је, као што ћемо већ видети, било и предмет већања о Михољској Скупштини и 1867 године, и ако узалуд, јер је све остало по старом, до Устава од 1869.

Ми ћемо се отказати даљега ређања оних многобројних Закона и законских наређења, која су сва постала за владе Кнеза Михаила, све до половине 1868 године, т. ј. до његове смрти.