Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

ФЕДАМ ДАЉИХ ГОД. ВЛАДАВИНЕ 80

Један поглед на кронолошки ред нашег законодавства у табеларном прегледу свих закона, даје јасни појам о плодности тога Законодавства и о његовој важности по државну управу и правне одношаје у држави, ма да ту има и закона, којима су се и саме Народне Скупштине одупирале, као што је на пр, закон о правозаступницима од 28 фебруара 1862, против којих су Скупштине 1864 и 1867 устајале, као што ћемо на свом месту видети.

Но није поименични навод свих разних Закона главно, што смо хтели овде истаћи. У место тога ми се можемо задовољити простим констатовањем да је од 14. септембра 1860, кад је Кнез Михаило ступио на владу, до 29 маја 1868. кад је умро, кодификовано разних Закона, законодавних решења, уредаба, прописа, измена и допуна не мање од 380. — А у равној мери, од Прокламације Свето-Андрејске Скупштине 11. децембра 1858 па до 14. септембра 1860., кад је умро Кнез Милош, било је такође Закона, уредаба и т. д. не мање но 191 на број. Тако од 1858 до 1898, дакле за неких десет година, легислативан рад обухвата укупно 571 предмет.

Кад би смо се решили да за време од 1861 — 68 поименце наведемо све главне Законе, донесене у тој периоди, то би смо учинили једино у циљу да потврдимо свој ранији навод: да је у то доба ударен темељ модерном нашем законоводству по свима струкама. Даља анализа тих Закона не може бити наша намера, нити засеца у оквир ових посматрања. То је предмет за посебну историју разних струка државне управе, која чека као и много што шта, на свога човека. Ми смо само хтели одати правду владавини Кнеза Михаила око уређења унутрашњих правних, просветних, црквених, административних и свију других одношаја у Земљи, као остварење његове познате нам изреке: да је Закон највиша воља у Србији, и остварење његовога обећања датог у прокламацији од 14 октобра 1860, да ће оскудно Законодавство и устројство наше земље попунити и унапредити. И он је у многоме, ма и за релативно кратко време своје владе, у главноме и успео, наравно саобразно увек свом и савременом схватању правних и државних одношаја и потреба.

П

Бомбардовање Београда. Но ово иначе у сваком погледу легална доба, добијало је чудну физиономију, чим је се тицало политичких права грађана или, боље, чим је се тицало Либерала, који и даље нису престали бити предмет негодовања с једне т. |. Кнежеве, а предмет гоњења с друге стране, од саме владе.

Али на те моменте, који су дубоко потресали тадашње јавно мнење и обележавали драстично одступање од уобичајеног Законскога поретка који је сам Кнез назвао „највишом вољом“ ми ћемо већ доћи, кад и хронолошки они буду на реду.

Овде се устављамо на другом јадном догађају, који је био прва прилика за испољење животне енергије Србије и за један сразмеран успех наше спољне политике и још веће уздигнуће личности Кнева Михаила. То је: Бомбардовање Београда, 1862.