Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

90 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Јула 5. те године, као што се зна, командант беогр. града и турске посаде у њему, Ашир Паша, засуо је варош Београд топовским бомбама, пошто је нешто раније била кавга између српске момчадије и турских војника на „Чукур-чесми“! и пошто су Турци из своје полиције, која је била до наше „главне“, плотуном дочекали жалиоце и српске жандарме, предвођене „терџуманом“ Симом и убили овога на место. — Баш кад је овај погинули преставник српске управе, заједно и са погинулим другим официром Ивком, НИ гроб, бомбардовање је обновљено. Једном речи: у престоници Србије овладало је ратно стање у најпотпунијој форми.

Бомбардовање Београда јесте, после више деценија узајамног мира и трпљења, озбиљан оружан крвав сукоб Срба и Турака, сукоб обе државе: Турске као сузерене, и Србије као вазалне. Сем важности места, на ком се сукоб догодио, у престоници Србије, и с обзиром на недостатак повода са Српске стране, бомбардовање Београда знаменито ће остати као једна од етапа у чишћењу Србије од Турака, који су уживали нешто више од екстериотаријалних права у нашој Земљи, не подлежујући јурисдикцији Српских

акона, и ако живећи ван градова, помешани са Србима. У самим градовима пак била је царска регуларска војска и искључна турска власт и команда.

Ми ћемо ниже видети, којим је користима за Србију завршен овај турски атак на Српску Престоницу и грађанство; а овде ћемо се уставити на једном државно-правном акту, који је јединствен у нашем модерном Законоводству.

То је диктатура од 6. јула 1862 поверене тога дана Кнезу Михаилу, који у почетку бомбардовања није био у Београду већу Подрињу, па је на глас о нападу Турака, одмах дошао у Београд.

Из којих је баш разлога ова диктатура дата Кнезу тешко је знати; и да ли су редовне војне и грађанске власти биле немоћне да савладају хаос, који је за време бомбардовања природно наступио — тек 6. јула, „Српске Новине“ обнародују, између осталога, и овај значајан акт:

ДРЖАВНИ САВЕТ

„Скупивши се у ванредно заседање у Министарству унутрашњих дјела, а саслушавши разлоге г. г. Министера о неопходној потреби брзог и неодложеног издавања свију мера, нужних за одбрану вароши и одржање јавног поретка при догодившем се од јуче бомбардовању вароши Београдске и из тог произишавшем ратном стању, потпуно убеђен и сам о прекој нужди, да се сва власт усредоточи у рукама Кнеза владаоца, решио је једногласно:

: Која је, за разлику од свију чесама у Београду, била у дубини, у сред тад. турског краја, а од прилике на раскршћу данашњих улица: Господар Јевремове и Добрачине.

На жалост, никакав внак на којој суседној кући не обележава ово за Веоград историјско место.