Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО ЈА

=

истог дана, 11. августа, у првим по промени следећим бројевима својих партијских гласила. Чак су ими наслови чланака били потпуно исти! И „Српска Застава“ бр. 95 и „Одјек“ бр. 178, обоје од 11. августа, објављивали су их под насловом: „Промена владе“.

„Радикални кабинет одступио је са управе земаљске — писао“ је „Одјек“ — што му Круна није хтела одобрити предлог, да се сазове Народна Скупштина у ванредни сазив, ради свршавања не коликих важних државних послова, а имено: ради примања или одбацивања нових трговинских конвенција са Аустро-Угарском и Немачком и ради избора трећег Намесника“.

Аналишући даље умесност неусвојених предлога радикалне владе, „Одјек“ у истом чланку наставља: „Кад владин предлог није био одобрен од стране Краљевског Намесништва, онда влада, држећи се строго уставности и оног уставног духа, који је у Србији уставом оживео, поднела је оставку Краљевским Намесницима, . који су је одмах уважили, поверив састав нове владе људима из странке, која једва 15 посланика у Скупштини има, а и не потражив мишљење о том председништва Народне Скупштине“.

По једној страни посматрања последње промене, и њеног, тако да га назовемо званичног узрока, како смо гаи ми, у развоју изнели: „Одјек“ је верно изнео те узроке. Наравно, оне друге мудро су прећутили меродавни инспиратори овог чланка. За то, је „Српска Застава“ била јаснија.

„Промена владе, коју нам је донео указ Краљевог Намесништва од 9. ов. мес.— писала је са своје стране „Српска Застава“ — потекла је из иницијативе самога кабинета, коме је на челу био Пашић. Влада је предложила Краљевском Намесништву, да се још утоку овог месеца сазове ванредна Народна Скупштина, која би решила трговинске уговоре, закључене са Аустро-Угарском и. Немачком, и која би том приликом изабрала и трећег Краљевског Намесника. И кад Краљевски Намесници нису усвојили предлог, министри су у договору са главним партијским одбором, поднели оставку, изјавивши, да не могу на себе примити одговорност за штете финансијске природе, које би се појавиле, ако се уговори не би одмах решили, нити за узбуђеност, која се продужава у народу због тога, што је Краљевско Намесништво у непотпуном саставу“.

Подвргавајући критици обе поставке из горњег предлога радикалне владе, чланак либералног органа налази: да уговори ступају у живот тек од 1, јануара идуће године, и да је имало довољно времена за спрему, да се, ако буду усвојени, у живот уведу, све ако би их редовна Скупштина усвојила. Намесништво пак, до састанка редовне Скупштине, у потпуном је уставном саставу и са два Намесника, до редовног избора трећег, разуме се на редовној Скупштини.

За тим наставља: „Од ових двеју потреба за ванредну Народну Скупштину, не постоји дакле ни једна, ни друга. Верујемо. да постоји каква партијска или каква лична потреба, да се избор