Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 151

администрацији, у општинама, до последњег пандура. Сви су шанчеви били заузети, и Либерална влада од 9. августа, имала је да их осваја.

То је био узајамни положај Либерала и Радикала, по извршекој промени. Нико се није одавао илузији о озбиљности тога положаја.

Либерални кабинет морао је бити кабинет борбе, и то борбе оштре: У том нису двоумили ни Радикали, ни Либерали. Оно пак, у што су и једни и други са сумњом и бојажњу погледали : то су били крајњи резултати те борбе, избори. Док су Радикали, с погледом на свој број, тврдили да они морају добити, Либерали су опет, са обзиром на свој положај, тврдили да они не смеју изгубити. Битка се дакле морала извојевати, по што по то.

Са тако упорно и категорички заузетих положаја, лако је било прегледати и видети и оно што ће доћи. А то што долазаше не беше ни лако, ни пријатно, како за евентуалне побеђене, тако у неку руку ни за победиоце.

ХХИ

Либерална влада и њен програм. Избори. — И ако је Либерална Странка, по паду Савезне Владе, заједнички споразумни програм од 1886, огласила на једном збору у Београду (21. јануара 1888) као свој, немајући разлога да са раскидом савеза и сам тај програм напушта — он је, по промени Устава, у многоме постао беспредметан. Највећи део тога програма ушао је у нови Устав, а по израженој жељи Главног Збора партијског, држаног у Крагујевцу крајем октобра 1888, при самом почетку рада Уставотворног Одбора.

Ново стање изискивало је и обновљен Програм. Ту је празнину ваљало поправити у току три минуле године од абдикације, али то, са већ познатих несталних прилика није учињено. С тога је дакле нова Либер. Влада наумила да изнесе пред народ свој, не толико општи, но више пословни Програм, кога би се она држала, и који би, у исто време, био на угледу бирачима пред изборе.

Према утврђеним начелима и потребама, буде остављено, да Министар просвете и цркв. дела Јов. Бошковић заједно са писцем овога дела, изради детаљан Програм. Избор личности за писање „Програма“ пре је говорио за умереност, но за заоштреност прилика. Како су први дани и нових влада и нових министара махом за рад изгубљени услед навале разних пријатеља, молилаца, предлагача и сваковрсних доброжелатеља, то се и Бошковић није могао добити за сам први рад на Програму, који, с тога, изради другоименовани; а по том га претресе са Мин: просвете, За тим узме влада тај пројекат за Програм у оцену и преглед и, по незнатним изменама, усвоји га. Програм потпишу сви Министри, сем војног, који је држан ван партије.

Програм овај, упућен „Грађанима Краљевине Србије“, датиран 15. августа, објављен је у „Срп, Новинама“ бр. 184 од 22. августа,