Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

Пи и

152 О _ ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

баш у очи састанка Радикалног Збора у Алексинцу. Неки су од чланова владе, нарочито Мин. унутр. дела Рибара, полагали на то, да се Програм владин објави пре тога збора. Јелновремено је овај Програм објављен и у „Српској Застави“ бр. 100 и свима партијским листовима, где год их је било; а одштампан је и засебно за растурање по народу.

Не можемо се упуштати у ближе објашњење овога опширног акта. Казаћемо само, да је он садржавао лепих и напредних савремених новина, које би, у дело приведене, биле несумњиво израз напретка и бољитка. Будући историк може наћи тај Програм на означеноме месту и ценити га. Свакојако, он је био озбиљна по-

лазна тачка за рад владин — која га је као такваи усвојила и за свој прогласила; а исто тако и мерило за оријентисање бирача и за — критику противника.

Једна од битних тачака тога програма била је: „Монополи дувана и соли биће укинути законодавним путем у првом Скупштинском сазиву“. Ова је тачка ушла у Програм по изречној жељи владе. У њој је било, у погледу на његову агитациону страну, тежиште целог Програма, и ако не и тежиште финансијских рефорама самога Министра финансија.

С тога је Мин. финансија, по објави овога програма, 7. септембра образовао нарочиту комисију са задатком: да, поводом решења владе о укидању монопола, испита све монополске одноштаје,“

Министар финансија Дим. Стојановић, с разлогом није спадао у ред тих оптимиста о укинућу монопола; али је морао допустити унашање њихово у Програм. Он је уза се имао потпуно и првог Намесника, који би, можда, и цело евентуално решење скулштинско, отказом потврде довео у питање. |

Финансије наше биле су и онако веретизно место у државном апарату. За три и по године своје владавине, ни радикали нису ту могли увести реда, а још мање каквог олакшања. Доста то, да су буџети бивали све већи, а не мањи. Заслуга је радикална била, што су пренели у државну управу експлоатацију железница и монополе. Од тога је држава доиста имала већи, солидан приход, али то није утицало на целину буџета, јер су са приходима расли

! Монополи дувана и соли, који су спречавали слободу рада, притискивали су или и сасвим уништили трговце, који су до њиховог установљења тим артиклима радили, као што су уништили и слободну производњу дувана. Својим пак произвољним ценама, које су се управљале не према купцима и потрошачима, већ према

· државним фискалним потребама, притискивали су монополи и цео народ. То је била једна страна посматрања и она је могла упутити владу на одлуку, да објави своју намеру о укидању монопола, . |

Али је била и друга страна посматрања, која се односила на чисто реалну основу монопола, ради чега су они и уведени.

По буџету, који је одобрен за ову 1892 годину, монополи дувана и соли И ј виђени су у приходу са не мање но 12,100.000 динара, а у расходу са 4,358..00. Чист приход од монопола дувана и соли био је дакле: 7,742.000 дин. То није била цифра за игнорисање; а још је теже било уништити је на један пут, као сигурну, за несигурну. Ни највеће оптимисте нису ваљда мислиле да се може прођи без нових извора, који би накнадили ову огромну, сигурну цифру у и онако ласавом буџету.