Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

на а ће

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 153

и расходи, који су их гутали. Дефицити су били неизбежни и хронични. ; “ Сем дефицита били су, као друга болест, државни дугови.

Ови у 1892 години нису вен више били тако далеко од четири

стотина милиона. Сама годишња отплата државних дугова, интереса и главнице, била је за ову 1892 тодину у буџету утврђена у суми: 19,606.188:55. А то је била пуна трећина целокупнога буџета.

Министар финансија, Дим. Стојановић беше на недељу дана по уласку у министарство, 17. августа, одредио једну велику стручну комисију са задатком: да прегледа и на чисто изведе целокупно стање финансија, почев од 1. јуна 1887 па до !. августа ове 1892 године, т.ј. од пада последње Напредњачке владе, која је, за седам година свога газдовања и створила огромни финансијски неред, па да пада последње Радикалне владе. Тај се преглед, по упуту издатоме комисији, односио на примања и издавања у опште, на привремене дугове и на зајмове и њихову употребу. Ове последње две позиције: привремени или тако названи „летећи“ дугови, као и употреба учињених зајмова, биле су најважније у овоме послу комисијском. Јер „летећи“ дугови беху у ствари још неисплаћени дефицити; а утрошени зајмови знатним делом безу упућени на подмирење редовних држ. потреба, дакле на попуњење ранијих дефицита : фатална пракса заведена под ранијим Напредњачким владама, а продужена даље. =="

Овако егзактно поступање новога Министра финансија, какав беше Стојановић, окуражило је и саме повериоце државне, који су били готови, да понуде нови зајам. Но Стојановић је представнику поверилачких група одговорио, да он не мисли приступати зајму, па ни преговорима, док се о потреби њиховој не увери; алиу сваком случају не пре избора и састанка Скупштине. Даље је Стојановић дао представнику поверилаца на знање и то: да ако дође до потребе за нови зајам у буди којем износу, он мора макар за колико бити бољи од најбољега до сад закљученог.!

Планови Министра финансија били су засновани пространо, с претпоставком дужег времена за остварење и њихово, као и целог вовог владиног програма.

Но сви ти планови и владин програм, поред времепа, морали су имати пре свега — скупштинску либералну већину. С тога су

| Стојановић је био не мање изненађен, када му је Диренбергер представинк поверилаца поднео дешифрирану депешу поверилачку из Берлина, да се тамо већ јавио извесни пређ.; мин. финансија (В. [1.) да, у име српске владе, сондира, а по потреби и преговара о новом зајму. И ако сеовај пријављени повереник могао справом позивети на лично пријатељство са Пред. министарства, Стојановић га с места дезавујише својом изјавом: да он, као Мин. финансија, не зна ни за каквог изасланика српске владе и да га не признаје. Тако је не једном Стојановић у својимМ пословима, ниаилазио на ову или ону личност, коју он тамо није послао, ни овластио, а која је радо нудила или и неовлашћено већ примењивала своје „услуге“, које је Стојановић увек озбиљно одбио, одбијајући тиме и свако непозвано баратање по његовом ресору. Као ште Стојановића већ из досадашњег његовог службовања знамо, то није био човек с којим се смело шалити.

Ма по а

3 Маи ми:

пи РТА

Р