Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

РАДИКАЛНА СТРАНКА НА ВЛАДИ 365.

Преговори, вођеки овако за састав заједничке владе, мобилисали су духове и на једној и на другој страни. Пошто се није обелодањивао никакав резултат, и пошто је све провиднији биоманевар и са краљеве и са радикалне стране, да сами Радикали уђу у владу, то је орган либерални „Српска Застава“, у свом бр. 146.. донео ово саопштење:

„Преговори, који су вођени скоро три дана, кретали су се у правцу образовања заједничког либерално-радикалног кабинета. Већ и самим тим, што до синоћ није дошло ни до каквог одређеног резултата, излишно је улазити у све фазе, кроз које су досада разни преговори прошли. Нада је, да ће се у току данашњега дана, а најдаље у среду, доћи до каквог позитивног резултата. Главни Одбор Либералне Странке, који је већао о положају, није пропустио да у својој одлуци даде ослонац за коначно решење овог питања, у колико оно неоспорно обухвата и Либералну Странку“.

Указ о наименовању нових министара носи датум истог дана — 17. дец. — када је од либералне стране изишло ово саопштење.. Тога дана Симић, тек што је стигао из Беча, лично је ишао своме куму Јов. Ристићу и изнео му разне тешкоће. Последњи услов. новога председника, одбио је Ристић с места, уз напомену: да је он такав да за његово одбијање није нужно чак ни питати Гл. Одбор Странке. Симић је нгиме, свео концесије на „једнога члана“, очевидно с намером да се дође до прекида преговора вођених до његова доласка, што је и следовало. Показало се, дакле, да је Краљ само маневрисао до доласка Симићева. У вече тога дана (17. дец.) опет се састао Главни Одбор у уредништву „Српске Заставе“, где је Ристић саопштио свој последњи разговор са Симићем, и, док су се чланови одбора још о томе разговарали, терајући мало и шалу, дође Бранко Петровић, пређ. секретар Краљевског Намесништва и јави, да је ново, Радикално Министарство већ образовано.

Да би се и формално пред јавношћу констатовало, да нова влада нема ничега заједничког са Либералном Странком и обратно, у „Српској Застави“ изађе 19. децембра ово кратко саопштење: „Саставу новог министарства г. Ђ. Симића од 17. о. м. претходили су преговори да у влади узме учешћа и Либерална Странка. Пошто се није могла постићи сагласност, која би задовољила основне захтеве Либералне Странке, на спрам друге Странке, то су ти покушаји прекинути. За то у министарство, које је заменило Напредњачку владу, није ушао ни један члан Либералне Странке“. — Са либералне стране, ускоро за тим констатовано је, да је и важно уставно питање, овом променом предато у руке само једној странци, и тиме умањени изгледи на његов успех.

Овај покушај за образовање заједничког министарства, није био само производ момента. Он има донекле у блиској прошлости своје порекло и своју стварну подлогу. Прилике су собом. донеле, те су Либерална и Радикална Странка чешће пута зајед--