Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

384 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

канских влада мислила да гура, била је у самој ствари бездушно сама гурана и експлоатисана, па, на жалост, чак није ни хтела да учини озбиљан самосталан корак, пуштајући, место истинскога рада, да њени тумачи и заступница у новинама обасипљу грдњама и једног Јов. Ристића и да терају недопуштену шалу са предлозима“ који да су прихваћени, могли би Србији и срп. народу донети велике пол. користи, а влади српској заслужене части и славе, Али није узалуд давно речено: да једна држава и народ може имати колико хоће министара, али не увек и државника. Година 1897 то је најбоље показала.

М.

Дисхармоније у Либералној Странци. Њен последњи 5бор. — Либерална Странка била је, у то време, једина организована опозиција Радекалној Странци и њеној влади. Ми смо из претходног одељка видели, како је Либ. Странка, вођена сада Ристићем, вршила свој задатак у једној важној прилици, каква је била грчкотурски рат. Тога ради Главни Одбор, као што смо видели, сазвао је и свој годишњи Главни Збор, на дан 17. априла, у Београд. Напред смо навели и резолуцију, коју је овај Збор донео поводом српско-народног црквеног питања у Турској.

Но Збор од 17. априла 1897 године требао је имати важних последица и за саму Странку, чији је живот и рад предмет наше пажње. С тога ћемо се ближе уставити на раду овога и иначе последњег њеног Збора. :

Један од припремних радова за овај збор било је измирење и уклањање поцепаности у самој Странци, која је поцепаност јако удила полету њеном. Таман се у време овога збора навршивало пуне две године, од кад је знатан број одличних чланова Странке искључен због познатих прилика о изборима у априлу 1895. Ми смо те чланове после видели, као засебну либералну групу на Скупштинама за владе Ник. Христића и Стојана Новаковића. Они су тако за се и даље остали и после великог збора од 3. септембра 1895, када се Јов. Ристић вратио на чело Странке.

Сад, после две године обостраног искуства, које је обелоданило да је Странка због расцепа патила, као што ни одвојена група није ништа добила, нити се пак могла уздићи до на степен засебне фракције, а још мање засебне Странке, дошло се и на једној и на другој страни до правилног схватања: да је најбоље да се одношаји и мир у. Странци поврате, а тим и њена целина. И ако су ван Странке били многи, лично узев, одлични људи, они су стајали прилично усамљени. Странка је била господар ситуације на“ пољу, у народу. Али сви ти искључени чланови, кад би и даље остали ван Странке, имајући за собом двор, који је желео да са

1 Нарочито су узели на око онај израз о „мисији вишег ргнга и тежега ауторитета“, да узгред мало окаче и негдашњег „господина краљева оца“, када му се сада иначе ние смело више ништа у очи рећи.

Отаве празан