Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

РАДИКАЛНА СТРАНКА НА ВЛАДИ 393

до конспирације, пуно неисправности кад кад до неваљалства. Нећемо ове недостатке генералисати, нити све од реда њима окривити; али за онолико, у колико су доиста постојали, наша је дужност не прећутати их; јер ми пишемо Историју и она мора бити верна.

Производ ове мешавине био је делимично и сам Главни Одбор, који је произашао са овога збора.

И овај Збор и Главни Одбор!) који је из њега произашао, ишли су у сусрет приликама, које ће учинити, да они добију историјски значај. На име: ово је био последњи велики партијски збор, одржан овако свечано за живота Јов. Ристића, на коме се и он последњи пут види на јавној говорници, па не само то: ово је био последњи Главни Збор, који је био израз наслеђене целине Либералне Странке, на коме су се још виделе све битне особине

сне у главним људима, који су били још у животу, и у њеним тенденцијама. Ускоро ће, а нарочито у години која долази, настати велике политичке пометње у Србији, раздвој међу људма, па, најпосле доћи ће и један закон, који ће све дотадашње Странке, и њихове организације огласити као „укинуте“.

Мо то тек има да дође. За сад је сва организација стајала у пуном облику, а по спољашности и у тада могућем сјају своме.

Људи из народа, који, срећом, нису знали за закулисне интриге и ровења, вазда су долазили као одани и верни пријатељи а одлазили са зборова одушевљени, и пуни добрих нада. Тако је било и овога пута. Са ускликом: „Живео Ристић! Живела Либерална Странка!“ они су оставили Врачар и Београд и отишли сваки своме завичају, уверени, да су се, дошавши на Збор, одужили својој дужности и срећно свршили послове своје Странке и истакли важна савремена национална и државна питања,

У. Избори и радикална Народна Скупштина. — Стварање опозиције указом. — Сви на фаталној низбрдици. — Влада и Радикална

Странка, међутим, беху, дошли, у, унутрашњим потребама државним и њеним пословима, пред једно ново питање.

1) Овај нови историски Глав. Одбор, коме је био од 3, септ. 1895. стални председник Јован Ристић, а по конституисању, после збора, потпредседници : Рибарац и Димитрије Стаменковић — имао је ове чланове: Алимпије Васиљевић, Велизар Кундовић, Дим. Стојановић, Живан Живановић, Живојин Величковић, Петар Николић, Пера И. Јовановић и Спасоје Стефановић. Даље ове „поверенике“ из Београда, који су улазили у састав Гл. Одбора : Алекс. Борисављевић, Васа Николић, Вучко Ц. Илић, Драгутин Ж. Петровић, Драгомир Радуловић, Дим. Христић, Коста Ризнић, Милош Туцаковић, Мих. Јовичић, др. Ник. Николић, Светозар Стефановић, — „Повереници“ из унутрашњости, који су са „члановима“ и „повереницима“ из Београда састављали „пун“ Гл. Одбор били су: Сава Илић, Јанча Јовановић, Милош С. Милојевић, Влад, Стојановић, Илија Радовић, Ђор. Михаиловић, Ђока Урошевић, Вића Петровић, Стојан Данчевић, Љуб. Ђерасимовић, Милован С. Несторовић, Петар Катић, Кузман Паштровић, Мика Поповић, Јоца Тодоровић, Светоз, Атанацковић, поп Милан Јоксић, Никола Радовановић, Лука Јакшевац, Срећко Марковић) Будимир Маршићанин, Стев, Цоловић, Здравко Николић, Жика Микић и Анта Петровић, сви груписани по окрузима и глав. местима,