Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.
394 жив. ЖИВАНОВИЋ
То беху избори и сазив Народне Скупштине, разуме се нове, пошто је дотадгшњој, која је бирана у априлу 1895 био и овако истекао мандат. Ма како да беше лако и по себи разумљиво то питање, као што беше и одредбама Уставним предопредељено, ипак оно за Радик. Странку и Владу овога пута сачињаваше не малу тешкоћу. Влада у споразуму са Радик. Странком, коју је означила својом главном и једином потпором, беше се одмах по свом образовању у децембру пр. год. изјаснила: да јој је прва тачка „Уставна Реформа“; што је у назорима Радикала, у исти мах значило и игкорисање Устава од 1869, који је био од 9. маја 1894 у важности и то по Прокламацији од тога дана Ову опет Радик. Странка признаваше, као што смо напред видели, за меродаван акт у Уставном питању, наравно у оном другом делу њеном, који ставља неки нов Устав у изглед. Међутим, месеци пролажаху и Влада не могаше указати ништа што би је водило остварењу тога великог задатка. Под изговором на спољашње прилике, који донекле беху, кго што смо видели, врло озбиљне, влада беше напуст: ла и све унутрашње послове. Тако она не рађаше ни ј дне ни друге. Моменат за спољашњу акцију већ почетком маја 1897 беше промашен; а прописи Устава одређиваху рокове за нове из" боре и сазив Скупштине. Против тих одредаба није се смело поступити, ако влада не би хтела да дође под отворен прекор, да је погазила Устав, и ако то беше „осуђени“ Устав од 1869. г, С њиме је сад Радикална Влада имала рачунати, и то беше за њу најгоре.
Најпосле 19. маја т. г. беше потписан указ, којим се наређују избори посланика, на дан 22. јуна, а за периоду: 1897, 98 и 99 г. Имало се бирати 191 посланик, а према овом броју имало се наименовати 63 посланика. Свега дакле требаше да има нова Скупштина 254 члана, број; велики за малу земљу; али који је нарастао према прираштају „пореских глава“.
Овај указ био је самом својом појавом опорицање целог дотадашњег изјављивања Радикалне Странке; а уједно уништење и самог позитивног програма владиног. Радикална Странка и Влада беху, дакле, до последњих консеквенца прихватили стање „створено државним ударом“ од 9. маја 1894. Више се није имало шта учинити за потпуну капитулацију, која је инаугурисана познатом „Изјавом“ у јануару 1896. Околности навођене за правдање тога, не могаху умањити начелни значај целе незгодне ситуације.
То су Радикали нарочито осећали; то је осећала и Влада. С тога је прибегла једној мери, која, у осталом, није спасла ситуацију, већ је само у толико више открила незавидан положај радикалне Владе и Странке.
То је била једна нова „Изјава владина“ која је имала да служи као коментар указу о изборима, и као правдање владино пред јавношћу: да она, која је обећавала нови Устав, приступа изборима по старом. Та је „Изјава“ (коју ћемо у главном овде изнети), објављена у бр. 34 „Олјека“ од 95. маја, опет као гнунцијација од стране Председника Министарства:
|