Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

-396 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

„Једном речи: сазив Народне Скупштине, по Уставу од 1869 који је данас у снази, изазван је једино и искључиво државним потребама... Сазив ове Скупштине не значи ни уколико напуштање "решавања Уставног питања, нити из тога сазива потиче какво било отежавање у његовом решавању и т. д.“

Са много гледишта интересантна је ова Изјава Владе Радикалне, која граничи са наивношћу у оном делу своме, где Пред„седник Министарства објашњава шта је све „имало бити“ у овој фаталној години 1897, и како се све имало решити у погледу Уставног Питања, по коме би се, до краја године „имало“ сазвати не мање но три неке Скупштине: Велика Уставотворна, ванредна обична и, најпосле редовна, а све „по новом Уставу“. И место свега тога, долази сасвим некаква четврта Скупштина, која ће се бирати „према оном Уставу, који је и она (влада) као и сав народ, осудила...“

Али, Влада је желела много, хтела исто тако много, намеравала све што је најбоље. И ако јеи „пут у пакао калдрмисан добрим намерама“, то се доиста може рећи и о путу, којим је у ово време ишла Радикална Влада. Она је пошла на пут, да „уђе у ново стање“, а сад се нашла у сред развалина створених „државним ударом“. У место Новог Устава, она сад у својој Изјави мора да издаје сведомбу старом „осуђеном“ Уставу од 1869, како је он „данас у снази“. Два пут је Председник министарства употребио овај израз, и не осећајући, да њиме потире поред свога „Програма“ и целу акцију Радикалне Странке и њено држање из прошле године у Уставном питању, када је са радикалне стране — у погледу прописане процедуре по чл. 131 тога Устава, одрицана свака компетенција истом Уставу, а „који је и данасу снази“; док је Уставна важност придавата чак и Прокламацији од 9. маја 1894..!!

Ако је игда било неначелног држања, то га је било у ова два супротна држања Радикалне Странке у 1896, кад је желела власт и у 1897. кад ју је имала. М онда се не треба чудити, да орган Радик. Странке „Одјек“ (бр. 85.) пропраћајући ову владину „Изјаву“ и расписивање избора по „осуђеном“ Уставу од речи до речи вели: „Према свему овоме, ми имамо разлога сматрати да Влада садашња расписом избора за Народну Скупштину, не само не слаби ни чим свој Уставни задатак, него поткрепљује и утврђује његово извршење“. Чиме» Што по „осуђеном“ Уставу од 1869. хође да дође до Скупштине, и да тиме, пред своју намеру о „новом Уставу“, стави један апарат, који је правце опорицање и потирање те намере. Ови избори и ова Скупштина, бирана по Уставу од 1869. пала је на „намеру“ радикалну о промени Устава као каква стена на нежан цвет, који је поред „пута са добрим намерама“ засађен се толико рекламе и — угњечила га сасвим!

А кад је са либералне стране и кроз „Српску Заставу“ изнесена сва недоследност оваквог поступања радикалног и скгкање из хиперуставних у надриуставне поступке, тада је „Одјек“ нај-

при ЕДВИН тен 2 -=

а.