Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

КУЛМИНАЦИЈА ЛИБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ 99

податке о развоју одношаја у самој Бугарској, до њенога конституисања као државе.

Заузимајући део по део дунавског, у рату 1877. а по том 1878. једренског вилајета, Русија је у завојеваним пределима уводила и своју управу,. прво војничку, а за тим и грађанску. Овој последњој стављен је на чело кнез Дондуков Корсаков, који је и извршио прву организацију администрације у новој земљи.

Док су се вршили дипломатски преговори, а за тим утврђење _ нове границе, Русија је упоредо с тим чинила све припреме за потпуно конституисање Кнежевине, из које је она постепено имала повући своју војску и оставити је да живи својим животом. Те припреме састојале су се у тражењу погодног кандидата за бугарског кнеза, и у састављању Устава за Кнежевину. Кандидат је нађен у лицу Александра Батенберга принца хесенског, нећака цара руског Александра П. Други кандидат био је дански принц Валдемар. ·

У половини децембра 1878 изабрато „Народно Собрање“, са-

стало је се и свечано отворено 10. фебруара 1879 у староме престономе граду Трнову. Отворио га је као царски комесар, досадашњи цивилни управник завојеване Бугарске, кнез Дондуков Корсаков, определивши Собрању и циљ његова рада, и пошто је одредио Лукјанова за свога заступника, оставио је Собрање да само определи даљи рад. Под председништвом егзарха Антима, Собрање прво претресе и усвоји свој пословник, а за тим и сам Устав Кнежевине Бугарске.

За тим је Скупштина, саобразно Уставу, понова састављена и отворена, ради избора кнеза. Пошто је саопштена порука цара руског да он не жели да се бира какав руски принц, приступљено је избору, и 17 априла 1879, у тајној седници буде изабрат принц Батенберг, као Александар |, који се тада бавио у Берлину, одакле оде у Ливадију руском цару, где му скупштинска депутација преда од целе скупштине потписани изборни протокол, од ког је тренутка он већ почео радити као Кнез бугарски, положив у Трнову и заклетву на устав.

На истој скупштини дефинививно је решено, да престоница кнежевине буде Софија, стари Средац, дотле незнатна варош на цариградском друму, испод Витоша, пошто је нађено, да је стара „престоница Трново у планинама и у тескоби. Нема сумње да су и чисто политички узроци дејствовали да се тежиште државно пренесе на запад, било да се нађе тачка даља од ударца турског, било да буде ближа пределима будућих бугарских аспирација у западној страни Турске. Свакојако она је тиме и ближа чисто срп- | ској сфери, са свима добрим и лошим странама те близине, што су будуће прилике потврдиле. ;

Тако је дошло, да је у времену у коме се налазимо са по_сматрањем политичких прилика у Србији, вазална кнежевина Бугарска била већ организована држава, и која је, као таква тражила и добила први додир са својим суседом са западне стране. Ма како да су ти први додири били и израз куртоазије, ипак начин