Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

а ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Дејство пак Радикалне Странке, оличене, и при свима притисцима, у великом броју њених приврженика у целој овој борби, своди се на ову просту формулу: стално одбијана, да дође до утицаја на државне послове и на управу земље, она је, кроза све ово време од 1880. до 1889. била стална сметња, у првом реду Напредној Странци, а за тими другим комбинацијама, да се одрже мирно на влади.

Тако су се, подједнако, и Краљ Милан и Радикална Странка јављали, и ако сваки на свој начин, и из других узрока, у истоветној деструктивно! улози и онемогућавању каквог таквог сталоженог стања, Напредна Странка пак, веп као слаба дошав једном на владу, учинила је се у овој непрекидној борби савезником Краља Милана, доприневши тако и својој рођеној изнемоглости.

Није тешко погодити, какав је био и морални и политички резултат свега овога непрекидног хрвања, и какви су дубоки трагови од тога остали у укупном политичком животу и у свеколиким, до основа разореним политичким наравима у самом народу. Да оставимо на страну ту несрећну новину, по којој су грађанске дужности и непроменљиве обавезе према друштву, народној целини и држави постале предмет поли. тичке лицитације (да се неће плаћати пореза, или тек врло мало, да се неће служити у војсци и т. д.) — још је гора последица промена народних погледа на све оно што чини Државу. Место дотадашњих патријархалних сматрања и погледа народних на личност и ауторитет владаоца, на државу и њену моралну неприкосновеност, на власт, која у име за. кона државом управља, дошла су времена општег неверовања у све те дотле високе факторе и идеалне чињенице. .В 1адалац је испољио своје слабости па често и своје личне ћуди и учинио се предметом негодовања и мржње; држава је у пој мовима проста света постала нека врста парничног имања, које се држи или упушта не по неком уставном и парламентарном реду и праву, већ на основу грубе силе, са свим као какво сељачко добро око кога се сељаци бију кољем и оружјем; власт државна јавила се у очима народа као нека врста самовољнога егзекутора и насртача на грађане и у погледу њихових грађанских права и грађанских дужности. Ничега више светога није било међу људима. ЈМеђусобна мржња је потисла сваки разлог и нужну међусобау трпељивост. Политичка борба оглашена је као борба, у којој су сва средства допуштена, увек „до истраге наше или њине“. Док се у народу простом веровало, да се са том девизом сме безобзирно наступати, дошло је и до отворене буне; а кад се видело да се у буни и главе губе чим власт и Краљ буду јачи, онда су давно зачети отпор и мржња све више тровали међусобне суседске и грађанске одношаје. Мучки сукоби, паљевина и злонамерне штете сваке врсте и само зближавање са горским одметницима