Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

298 жив. ЖИВАНОВИЋ

Неколико стотина и то виђених грађана вратило се тога дана у слободу. Не само лично за ове којима је милост краљева у део. пала, већ и политички био је акт краљев од великог значаја. Једна јака странка, која беше обезглављена и притајана, опет беше васпостављена.: Само они, који за време буне и прекога—суда беху пребегли у Бугарску, са. Пашићем на челу, искључени су из ове милости. Они су се за време рата с Бугарском, остајући у Бугарској, како се доцније износило, и сами, у свом циљу, мобилисали били, То им је отежало положај, то им је закратило повратак у Србију. Но то није сметало даљој акцији Радикалне Странке, по помиловању.

Сад је било на реду, да и Радикална Странка учини што може, у смислу захтева и очекивања Краља Милана, како их је он пре пет дана, 27. децембра, наговестио у Београдском граду.

Нужна су, дакле, била нарочита већања, Да би покрет имао свој центар, образован је у Крагујевцу нарочити одбор, који је имао извршити неку врсту прибирања странке и одаслати позиве првим људима из целе земље. Сам је Краљ живо пратио цео овај нови развој и покрет поново оживелих духова; а да би се тражена одлука могла донети што брже и што споразумније, буде за дан 6 фебруара одређен састанак радикала у Нишу, где јеи Краљ био. Ко су били на овом састанку видећемо ниже ни поименце.

Два дана трајала су саветовања (6. и 7. фебругра) у потпуној искључности јавности. Ваља нам подсетити на ону напомену, коју је Краљ још 27. децембра казао Пери Тодоровићу, да он очекује да ће у слободу пуштени радикали при саветовањима својим „водити особена рачуна у чему види то спасење (од оласности у коју је земља ратом запала) Владалац земље“.

Радикални прваци, сакупљени у Нишу, нису били у неизвесности шта се од њих хоће. Али, по свој - прилици, нису били у

| лаком положају. Док је с једче стране стајала свежа радост, која у је потицала услед милости краљеве и близак изглед да чак и на "владу дођу, дотле је, с друге стране, ваљало-то све искупити стал“ |ном и тесном политичком дружбом са напредњацима. Ваљало је | дакле, предати забораву сву прошлост, гоњења, патње, стегнути · „ срце и удружити се — са својим дојучерашњим крвним непријатељем,

Ваљало је, дакле, у великој мери одрећи се своје људске природе и са неком светитељском резигнацијом предати се некој новој врсти судбине, трагичне судбине, која није била без неке ироније за радикале, и ако старе другове и савезнике консервативно-напредњачке при обарању Либералне Странке и Ристипеве владе, све до промене у октобру 1880. године. Донста тешка ситуација! Али и Радикали су, за чудо једнодушно, и ако негативно, изашли из ње.

1 Када је јутру на нову годину пукао глас у Нишу о ослобођењу радикалних осуђеника, и то управник казненог завода саопштио председнику нишког суда Андри Грујићу, 1883. год. члану преког суда У Зајечару, онда је овај рекао: БАМ, дакле пуштени! Нису, вала, ни били криви...“