Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

СЕДАМ ГОДИНА ВЛАДАВИНЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ 297

у овим тешким приликама, налазећи да је „разборитост народа у Србији најсигурније средство да се што пре дође до мира“. Краљ _ је, по том, за у будуће оставио ове изгледе: „Ако се радикали покажу као паметни људи и истинити родољуби у овој прилици, последица би тога могла бити, да се збиља прегледа шта је. остварљиво од радикалних захтева, па да се то покуша и остварити“ (М. Новине бр. 92). _- - |

Но од непосредног је значаја за оно што ће кроз који дан следовати, а то је ово дато обећање Краља Милана:

„Да ми се не би пребацивало- да вас -овде- затворене у хапсани уцењујем, и да вам стављам услове у тренутку када вам држим нож под гушу, ја ћу вас помиловати, не тражећи од вас ништа друго, до то, да ћете својски помоћи да се Србија спасе од опасности, у коју је запала, и да ћете при томе водити особена рачуна, у чему види то спасење Владалац земље. То је једино што сад тражим од вас. За све остало споразумећемо се кад будете у слободи“. (Мале Новине, бр. 98.)

Краљ је отишао у двор, Тодоровић у свој затвор.

Од значаја је та околност, да је истога дана, 27. децембра, престао бити министар Драгомир Рајовић, председник Преког Суда из 1883. Да ли је он сам желео уклонити се пре одласка краљева онима које је он осудио, или је уклоњен после разговора краљева, који је обећао помиловање осуђенима, не мења ствар.

Краљ је одржао реч, вративши се после тога, у Ниш, где је био главни стан српске војске, која стајаше још сва на окупу. Лицем на нову годину 1886 у свом с. р. писму упућеном из Ниша на Председника Министарства М. Гарашанина у Београд, Краљ је дао помиловање осуђеним радикалима. Говорећи о заслугама и пожртвовању појединаца, војске и народа у рату са Бугарима, Краљ овлашћује председника министарства: „да обзнаните ову моју јавну владалачку признателност, као и тврду моју наду, да и даље Краљ и Србија могу рачунати на све синове њене,“

„Како су се и сами они, чији су путови и начини у редовним приликама прелазили границе закона, искрено у општој утакмици самопрегоревања и отправљања дужности показали и одржали на истој висини са осталима, то желим да прва моја владалачка реч у 1886 наступајућој години буде израз видљива мога уважења свачије службе Отаџбини, буде доказ да у очима Краља Србије ова је прва врлина, коју он захтева од свију и свакога.

„Па за то сам наредио, на основу права помиловања, које ми даје земаљски Устав, да се из овдашњег казненог завода пусте у слободу сви они, који су за дело побуне 1883 године осуђени.

„Вама пак стављам у дужност да наредите, да се то исто одмах учини и према онима, што се у Београдском и Пожаревачком казненом заводу налазе затворени за исто дело, које им праштам, и за њих забораву предајем.

1. јануара, 1886 Вама у Нишу. искрено благодарни врховни командант,

Краљ Милан с. р.