Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

336 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

'

„Да су либерали добили 100 посланика, онда би се без опа-. сности могао појачати број радикала са неколико умеренијих радикала, као краљевих посланика. Данас пак то би био веома опасан експерименат, и мени се чини, да је настао за вас лично моменат, да се одлучите на то: или да будете и даље вођ своје сопствене партије, или да њу распустите и постанете вођа ради. кала(!). Нећу да вам кријем да сам констатовао, да овде (мисли у Бечу!) бар би то веома нерадо видели, јер сматрају радикале као отворене непријатеље и револуционаре, док одају пошту и правду вашој мудрости државничкој.

„Са грофом Калнокијем нисам имао дугог разговора још, јер је ономад га стегла била јака кијавица, али сам ипак са задовољством видео, да ни мало не дели назоре једног дела новинара, који своје иншпирације пре у Београду црпе, него на „ВаПр1а “-у...

„Што се тиче корака Стамбулова код Данића, срећан сам што се са свим с Вама слажем односно оцене и одговора. Ми се истицати не можемо у признању Кобурга, немамо баш ама никаквог интереса да се мешамо у ту ствар и треба да чекамо да видимо, шта ће други силни и велики радити...

„За данас закључујем своје писмо, а јавићу вам се опет до који дан. Мој искрени поздрав Радивоју, а вама од срца хвала.

Ваш Милан.“

Ми смо ово писмо скоро у целини навели. Оно је у многом погледу карактеристично. Краљ је очевидно желео да удари клин између савезних странака; прави Ристићу мост за раскид савеза; подстиче неслогу; не може да се уздржи своје вечите срџбе, при том, противу радикала, налази да су неспособни за владу, и да би појачање њихово у Скупштини путем наименовања радикалних кандидата за краљеве посланике „данас то био веома опасан експерименат“. ]

Но ми смо ово писмо у његовом највећем и главном делу дословно навели, ради контраста, који ће се јавити између мисли краљевих овде исказаних о радикалима и поступака његових тамо у децембру, када Не му овај „данас опасан експерименат“, бити полуга за обарање Савезне Владе и довођење чисте Радикалне владе.

Ми смо, међутим, видели, да су Радикали добили трећину од укупног броја наименованих посланика, да су се Либерали нашли у новој ситуацији са својим бројем и изабраних и наименованих посланика, да су све учинили, да само не терају воду на Краљеву воденицу, и да одрже савез. С Либералне стране ова срећна комбинација није била ничим угрожена, све и да су Либерали и у влади осећали потребу, да буду бар на равној нози са Радикалима у погледу броја, не да доминирају у Савезу, али да не дођу у зависан положај и буду повучени у правцу, у коме они не би желели.

До састанка Скупштине било је, у осталом, још доста времена.