Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

САВЕЗНА. ВЛАДА - 337

=

У то је стигао и жељно очекивани дан састанка Народне Скупштине, 15. новембар, у Београду. Узвишена су била расположења и у посланика и у јавном мишљењу. Сваки је везивао своје најбоље наде за ову Скупштину, која по свом саставу прави један огроман прелом у парламентарном животу, прелом, око кога је, за прошлих седам година, вођено више огорчених изборних битака и пало толико политичких жртава. „Споразум“ савезних странака, припремни рад владин око промене Устава и њена тежња, да се што пре поправи-много и много зло и неправда, само су храбрили ове наде и чинили их и сувише основаним.

То је било сасвим логично, и тако је требало да буде. Са тим се надама прешло на посао и у самој Скупштини.

На првом претходном састанку Скупштина је изабрала 10 чланова за преглед посланичких пуномоћија. И на другом претходном састанку (21. нов.) Одбор овај поднео је Скупштини свој извештај и списак посланика чији избори нису оспорени; а оспорен није ни један, сем оних, који нису ни извршени. Одмах се приступило поименичном гласању за листу председничких кандидата при чему је гласало 196 посланика, а за председника скупштине наименован је Тодор Туцаковић, за потпредседника Павле Вуковић оба крагујевачки посланици, први либерал, други радикал. Пошто су изабрани и секретари, њих шесторица, сутра дан је (22. новембра) преко нарочите депутације позват Краљ да отвори Народну Скупштину.

Престона Беседа је врло опширна и богата програмом рада за Нар. Скупштину.

После поздрава Народном Представништву „после више година“ у престоници, Краљ изјављује са задовољством „да су наши спољашњи одношаји на све стране у најповољнијем стању.“

„Обезбедивши на тај начин своју политичку равнотежу, Србија може спокојно обратити сву своју пажњу на подмиривање унутрашњих потреба, које су многоврсне и замашне, те захтевају читав низ рефорама по свима струкама земаљске управе,“

У беседи је даље нашла пространог израза промена Устава „да се земаљски Устав прегледа и дотера према стеченом искуству“, што ће бити задатак Вел. Народне Скупштине.

Беседа означава да „на првом реду стоје предлози финансијски“, ређајући и друге потребне предлоге и у осталим струкама, скрећући пажњу Скупштине на две конвенције закључене са Бугарском и Турском — о вези српских држав. железница — које су у то доба већ биле сасвим готове — са Турском код Врање, а са Бугарском код Цариброда, које су везе за обе државе, понаособ утврђене нарочитим конвенцијама, и обе ће се конвенције поднети Нар. Скупштини на решење.

После набрајања и осталих предлога по разним струкама, Престона Беседа. наставља:

Пол. Ист. Србије 1 22