Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

САВЕЗНА ВЛАДА ; 343

за састав Адресе поднео свој извештај Скупштини“ и позива је да изволи саслушати га.

Известилац Живан Живановић — како у „Протоколу“ од 98. нов. стоји — прочита извештај Одбора за Адресу, у коме се напомиње: како се Одбор, после дужег саветовања, споразумео, и на једном састанку, на коме су били и г. г. министри, усвојио један нацрт адресе; али је. тај нацрт адресе, доцније, после добивеног обавештења од стране Краљевске владе, напуштен и одбор је усвојио овај други нацрт адресе, који подноси Народној Скупштини на оцену и одобрење.

Пошто је известилац одбора Живановић прочитао нацрт адресе, отворена је дебата, у којој је узело учешћа, сем известиоца свега осам говорника. И док првом говорнику, Авраму Сандићу (радикалу) „овај поднесени нацрт адресе сасвим одговара нашим осећајима“, дотле Сима Несторовић (либерал) изјављује: да Адреса није само акт учтивости, већ да је то акт, којим народ кроз Народно Представништво говори непосредно своме Владаоцу о својим потребама и жељама; тражи, да се у Адреси осуди напредњачка владавина, да се боље нагласи штедња, да се буџет не прави по расходима, већ према приходу; а поп Данило (радикал) просто тражи „да се овај нацрт адресе врати одбору натраг, и да поднесе бољи нацрт адресе“, јер по њему је „адреса програм скупштинскога рада, а не просто парафраза престоне беседе“ — а међутим предлог за Адресу, који је потекао из пера Гиге Гершића, био је потпуна парафраза престоне беседе, у најбуквалнијем смислу те речи.

Ни један од Министара није узео реч...

Известеилац Ж. Живановић узео је завршну реч и нагласио: да „Народно Представништво има и других начина и путева, да о овим потребама и жељама да израза, на пр. путем предлога и интерпелација, мисли, да се овај нацрт може примити овакав, какав је од одбора поднесен и налази да се приступи гласању“. 5 И адреса је и у целини и у појединостима без дебате усвојена, знак, да је и цела Скупштина знала на чему је.

На предлог Председника, усвојено је да цела Скупштина оде у двор и преда Краљу адресу. То је и било сутра дан 29. нов. Текст ове, по околностима тако значајне адресе, налази се на стр. 22 скупштинских „Протокола“ за 1887. годину.

Краљ, извештен о жељи Скупштине, да цела буде присутна при предају гдресе, известио је председн. Министарства кратким писмом: „Мени прави особито задовољство, да цела Скупштина дође како би могла моја посматрања на ситуацију цела Скуп“ штина чути!“ ;

И доиста, имала је шта и да чује!

Када је Краљ при пријему прво саслушао Адргсу, коју је један скупштински секретар, радикал прочитао, Председник му је исту предао, Краљ, изајући дакле целу Скупштину пред собом, употребио је ову прилику, да одржи један од оних њему својствених дугих говора о политици, из кога говора има само неко.