Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

844 = ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ _

лико врста пренетих у скупштински протокол ЈУ. састанка од 29. нов. По тим одломцима Краљеве беседе, он је између осталога · казад и ово: „Дубоко сам захвалан и на духу, којим је овај акт Народног Представништва написан“... што је очевидно био комплименат њеном радикалном писцу, а у исто време једна обланда Скупштини за њену капитулацију. ·

Али у „Протоколима“ није записано ништа од онога, што је

сачињавало главну садржину и главни циљ Краљевога говора, а тако непосредно Скупштини у лице изговореног. На име, цео је овај говор био одбрана целокупне политике до промене владе у јуну 0. г. и одбрана људи, који су ту политику водили. Краљу се учинило опортуно, да се на завршетку свога неопортуног говора Скупштини најнепосредније изрази, и овим речима: „Напослетку, господо посланици, ја не могу дозволити да се повуку на одговор људи, који су вршили моје наредбе и као моји пријатељи“. И чланови Напредне Странке у земљи, а и кругови у Бечу морали су бити врло задовољни; јер њима је се хтело дати на знање: ето, видите, и ако су на влади и у Скупштини противници Аустро-Угарске, опет сам ја господар ситуације у Србији. А писцу ових редова, који је био недалеко од Краља и Председништва скупштинског, остао је, по свршетку Краљева говора, и кад је се Краљ повукао, у неизгладивом сећању узајамни поглед два стара либерала и дугогодишња посланика изодавна: Тодора Туцаковића и Симе Несторовића, при чему је Председник Скупштине толико јекнуо, као да је погођен копљем у груди, оваквим краљевим говором и држањем. Туцаковић је посланик у Скупштини још од 1858. а Несторовић од 1861. и најлепше доба њихово проведено је у борби са политичким праоцима ових људи, за које Краљ овако демонстративно вели, да су му пријатељи, и које је Народна Скупштина, до последњег свог члана, вољна била да стави на оптуженичку клупу.

Али, шта би, би! |

Добрих петнаест дана прошло је, док су кроз Скупштину прошла једва ова два акта: Престона Беседа и Адреса. Свакојако то није био добар знак и парламентарна је машина радила са доста шкрипе и запињања, Довде је узрок био једино у упорности Краљевој; али, као да само на томе неће остати. |

Међутим и за ових петнаест дана, Народна Скупштина је била преплављена трима врстама аката: поздравима из народа, посланичким предлозима, и најразноврснијим молбама и жалбама грађана из свих крајева земље — све знаци о нередовном стању, које је нова влада наследила, што све, по мишљењу народа и посланика, има сад да среди ова Скупштина и ова Влада.

Од ових многих предлога ваља прибележити предлог Симе Несторовића: да се за политичке преступнике укине смртна казна, прочитан у Скупштини на Ш. састанку 28. новембра, и пошто га је Скупштина огласила „као хитан“, упутила га је законодавном одбору. Масакра на Краљевици 1883 и сувише је још у свежем