Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

362 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

упоредо са све већим скретањима целокупних наших политичких одношаја.

Но нова година, поред чина генералског председнику министарства, донела је и странци извесне мешовите осећаје, који су изражени у распису министра унутр. дела Св. Милосављевића од 1. јануара, у коме је се, поред изборних права српских грађана говорило и о потреби личне и имовне безбедности. Док је се на хоризонту указивао распуст тек пре четири месеца изабране Народне Скупштине и нови избори, дотле се у недалекој позадности још видело стргшило „народнога одисаја“. Свакојако, влада је. осећала потребу да ове крајности помири; отуда и тај распис.

Њему су следовали и подугачки укази, у којима је нашао примене 5 76 и 5 70 закона о чиновницима грађ. реда. На места оних што су отпуштани или пензионисани, долазили су људи од ближег поверења владиног, по свима струкама, а највише по полицијској. Радикализам је све више задобијао официозни, службени карактер. Ускоро се показало, да су се дотле прононсирана „де: мократска начела“ лако и згодно слагала са угодним положајима и добрим платама. —

Најпосле ускоро је, 11, јануара, слеловао и распуст Народне Скупштине, каква је произашла из избора од 17 септембра пр. год. Нови кзбори наређени су за дан 21. фебруара ове год.

Догађаји су ишли брзо; ветрови, који су подхватили једрила радикалног брода, чинили су се врло „поснешни“, све је ишло не може боље бити.

Јов. Ристић председник Министарства на расположењу, који је сам молио за пензију, био је пензионисан 14. фебруара 1888. Није се много отезало са овим уважењем.

Дан прогласа Краљевине, 22. фебруара, са новим личностима којима се владалац окружио од последње промене на влади, свечано је прослављен. Било је, сем свечаности, и још једног узрока _ за весела расположења. Избори, који су свршеви у очи 22. фебруара, испали су, разуме се, потпуно у корист Радикалне странке и владе.

Поред своје владе, имала је раликална странка сад и чисто своју Скупштину, са својом већином. Ишчезли су, дакле, н последњи трагови Савеза; а код радикала и последња бојазан од каквог препада. Они су седели потпуно у седлу.

Последњег дана, 28 фебруара ове преступне године, изашао је указ, којим се наименују владини посланици за нову Скупштину; а и други указ, којим се Скупштина сазива на дан 19 марта у Беогрзду.

Скупштина се састала на уречени дан. Са констетуисањем је ишло врло брзо, јер се положајн нису имали с ким делити и око тога се погађати.

(Одмах за тим, Скупштина је већ 21 марта, отворена — читањем указа. Ни свечаног отварања, ни престове беседе, није било. Ово све није згодно подолазило у иначе весела расположења Радикалце странке.