Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

ПРЕД КРУПНИМ ДОГАЂАЈИМА 371

(како је гласило у „Српским Новинама“, број 144 објављено саопштење !). Краљ Милан изашао је сину чак до Будапеште у сретање. Краљевићу је била тада дванаеста година. Тако је јединац Краља Милана и Краљице Наталије, после бављења уз усамљену мајку, прешао дефинитивно под старање очево, у пустом двору, у коме се више није могло говорити о краљевој породици, но о ордонансима, гардистима, жандармима, псима и т. д.

Међутим је одмах за тим поведен (12 јула 0. г.) и формални брачни спор код духовног суда у Београду. Но ту се он није могао ни отпочети ни окончати, пошто је Краљ сматрао, да се он не мора подврћи целој оној процедури, каква се, од покушаја мирења па до судскога претреса, иште за правилну бракоразводну парницу. Не мање се томе процесу одупирала и сама Краљица Наталија, поверивши се адвокату М. С. Пироћанцу, да је заступа.

У томе стању затекла је и јесен Краљевску бракоразводну парницу, док на дан 12 октобра 1888 године јавност не би изненађена свршеним чином: да је брак кратким начином разведен. _

„Српске Новине“ од тога дана (бр. 223) донеше два важна акта: Прво, писмо Краља Милана од 11 октобра т, г. упућено на митрополита Теодосија (Мраовића), у коме Краљ износи досадашњи ток расправе бракоразводнога питања, почев од 12 јулао,г.и тражи да Митрополит „силом богодане му власти, сходно канонским одредбама, отклони од српске државе и њене народне ди. нанстије ову опасност, и да разреши на основу канона свете православне цркве Наш брак са супругом нам Наталијом.“

Митрополит Теодосије брзо се одазвао овоме захтеву, или управо захтев је постављен пошто се знало, да ће се на њ по жељи одговорити. С тога исте „Српске Новине“, доносе: друго, Проглас Митрополита Теодосија, од 12 октобра, којим Митрополит оглашава: да „благословом својим разрешавамо брак. који је закључен по обредима православне цркве 5. октобра 1875 године у Београдској саборној цркви, између Краља Милана [ и Наталије рођене: Кешко, и проглашавамо, да тај брак више не постоји“,..!

Тако је формално, и ако необично, свршен овај чудни спор. Али је распра домаћа на српском Краљевском Двору била далеко од тога да је се могла сматрати као завршена. Раздвојеност је већ постојала, те разводом брака није дошло ништа ново у њиховим одношајима, сем прибављено уверење Краљу Милану, да се он сматра да је са својом женом разведен, које опет уверење, Краљица Наталија није делила. Она се није. сматрала за разведену; јер и ако није марила толико за мужа, суревњиво је бранила свој положај као Краљица. То јој се није напуштало ни по коју цену; а то је баш било оно, што јој је муж њен, изгледа, хтео закинути.

__ Српски народ је имао да гледа овај немио призор. Јавно није се смело протестовати. М ако су људи разборити, и они који су знали ближе одношаје, подједнако кривили и Краља и Краљицу, маса необавештена свега држала је страну Краљици. Можда је томе допринела и ненаклоност те исте масе према Краљу