Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

КУЛМИНАЦИЈА ЛИБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ 65

Наше није да улазимо у склоп овога буџета и његов детаљ. За нас је од значаја, да је Србија у 1880. години, у трећој години од увећања са новим крајевима: себе, администрацију, војску и т. д. издржавала буџетом који није износио ни двадесет милиона. Ова цифра у толико више одскаче својом скромношћу, кад се упореди са буџетима, које је та иста Србија имала после само неколико година и све даље. Штедња и умереност у трошењу, била је стара либерална традиција и једна од првих врлина доба о коме је реч. То сведочи и дебата о буџету за 1880. годину, као и оно што је о финансирању либералних влада (од 1868 до 1878) изнесено на уста консервативног министра, у књ. 1. стр. 284.

Кад је Скупштина (81. јан.) без дебате усвојила буџет Ми: нистарства спољних послова, Председник Министарства и Министар иностр. дела узео је реч после усвајања буџета:

„Док је ствар била у претресу, нисам налазио за добро да учествујем у говору. Налазио сам за добро, да оставим ствар савршено увиђавности Скупштине, и на неки начин њеној оцени штедљивости, коју сам ја до сад показао. Сад ако сам устао нисам устао да говорим о питању, које је већ решено, него да захвалим Скупштини на поверењу, које ми показује, и на датој оцени, коју ми даје на штедљивости, коју сам ја показао. (Вичу: живео!). Јер кад сам ја од буџета, који једва нешто више има од 400.000 динара, могао показати уштеду од 100.000 динара (а сад могу рећи и 120.000), ја се надам да сам потпуно оправдао оно поверење, које ми указујете....“ Даље улази у распоред чиновника своје струке и додавање по једног писара неким посланствима. Затим прелазећи на важну позицију о „ванредном кредиту“, Предс. Мин. наставља;

„Што се тиче ванредног кредита, он постоји још од времена Кнеза Михаила. Он је некада износио 15.000 дуката цес., но пошто оне прилике и потребе, које су тај кредит изазивале, не постоје више у оној мери као кад је први пут основан, ја сам 1877. год. у Скупштини предложио да се од 15.000 сведе на 5.000 дуката, и ово сам учинио без захтева Скупштине. Што каже г. Пашић да се тај кредит неплодно употребљује — то не стоји, Он се употребљује свагда корисно, а никад не без потребе. Са тога ја понављам изјаву своје захвалности на поверењу Народне Скупштине (Вичу: живео!).“

___При дебати опет буџета Министарства спољних послова, а код позиције од 5052 динара додатка Председнику Министарства, известилац мањине за буџет Никола Пашић, изјавио је „из обзира на данашње наше финансијско стање, на дуг који имамо, одборска мањина мишљења је, да се овај додатка не одобри, јер је то на личност, а није законито решење“. На“ ово је устао посланик Анта Пантић, и осуђујући неумесност мишљења мањине, улази у изла-

| Као што знамо, нови предели већ су у јануару 1878. године били потпуно заузети и одмах за тим уведена је и српска управа. Крајем 1878. већ су ти предели · бирали и посланике у Народну Скупштину.

Пол, Ист. Србије Ш | 7 5