Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

64 ЖИВ, ЖИВАНОВИЋ

је поред члана 6. искључиво узео на око владу. Па кад се под овим 6. чланом тако слободно може да пише, онда замислите како ће да се пише кад тога члана не буде. Отвара се дакле довољно широко поље за јунаке, који хоће да деле мегдане (Вичу: врло добро! Тако је! Да се реши!). Најпосле, господо, молим да се ствар стави на гласање поименце.“

На поименичном гласању, које је одмах за овим говором Председника Мин. Савета следовало, од 140 џрисутних посланика гласало је за владин предлог 89. а за мишљење одборске мањине (у којој је било и виђених либерала) њих 5!. Но — констатује протокол скупштински — пошто је влада пристала да се учини јаснијом редакција чл. 6., враћен је у одбор да се према томе и напише.

После три дана, 29. јануара 1880. године ове су измене постале закон.

Буџет за 1880. годину, био је један од последњих предмета, којима се ова Скупштина бавила. Као један од предмета дневног реда, нема никаква особита интереса дебата вођена око његова усвајања: при свем сталном држању опозиције, буџети су сразмерно лако пролазили. То је значило да су били исправни, и да их није било тешко бранити, Најтежи финансијски посао: Закон о прирезу за одужење државнога дуга, који је на познати нам начин постао и у Скупштини са доста борбе усвојен, преломио је и друго важно питање. То је био ванредни буџет за одужење ратних трошкова и дугова из тога времена.

Овај „ванредни буџет“, који је имао и своје засебне изворе“ износио је, по усвојеном предрачуну: прихода: 7,462.754'05 дин, а

' расхода: 7,421.088'12 ,„

Буџет од 1880. године од историјског је значења у развоју наших финансија. Он садржава завршне цифре државнога газдовања од неких седамдесет и пет година (1815—1880). После њега настаје крупан прелом у српским финансијама и буџети државни, у приходима и расходима, почињу рапидно скакати у вис: расходи што су се немилице јављали. приходи, што су се управљали по расходима. Дефицити су постали неизбежни, безобзирна покрића истих узвисила су се на степен државне нужности, и чињена су без великог размишљања, а са још мање скрупула.

(С тога мислимо да ћемо најбоље урадити, ако целокупни буџет за 1880. годину донесемо (в. стр. 66 и 67), у свима његовим партијама расхода и прихода, како га је Народна Скупштина и усвојила,

! Ти су извори по самом ванредном буџету били: 1) Остатак неприкупљеног народног зајма по законодавном

решењу од 19. јан. 1876. и закону од 23. јула 1877... . . . 2,699.260:70 дин. 2) Остатак приновка овога зајма, по закону од 10. јула 1878. 2,348.49885, 3) Трошарина на пиво. . - · · · аб 12 ТАИ 120.000— _, ду Прирез по закону од 27. јан. 1880... 0. 0. + + + • 1,700.000— _,„ 5) Упис на радње за 1879. . . . . . + - · •—__-_- 600.000—

Пе ва НИ Свега: 7,462.754:05 дин.