Poljoprivredna čitanka za seoske škole

57

О ШУМИ.

Ни крова на кући, нп стола у кући, ни јарма на плугу, ни брода на води, ни огња на огњишту не би могло бити, кад не би било шуме. Србија, пређе покривена густим шумама, данас је јако проређена. Где су некад биле густе шуме, данас су гола брда и долине. Културном напретку једне земље, веома су потребне шуме; али је тај напредак и потрошио већи део наших шума. Дрво је све скупље, јер га све више нестаје, па зато треба сва гола шумска земљитпта пошумљавати и подизати нове шуме. Од количине шума зависи људско благостање; од количине шума већином зависи и клима, и заклоњен положај, и влага, па и плодност наших њива у планинским крајевима. Шумско дрвеће делимо на лиш-каре и на чатинаре. ЛишЛари губе сваке године пред знму своје лишће, па и са четинара после извесног инза година опадају >четине.« Шума узима из ваздуха много влаге, али ју много опет и издаје; зато су шумовити предели влажнији; у њима падају чешће кише и росе су јаче. Као што громобраи*) привлачи муњевите облаке, тако и шума привлачи кишне облаке. У близини шума наћићемо плодније њиве.

Громо брпн значи у истинп справу која брани гром од мечега, а међу тпм та справа не брани гром, нн од чега него га прпвлачи на се, да ие удари у кућу п по томе правплпије би бпло зватп је громовлак. Може битп да би се она могла назватп п громо,вод\ али громобрам не на.та никако.