Poljoprivredna čitanka za seoske škole

84

безбожнпци разапелп Псуса Христа, који се за пас грешне жртвовао, да нас од греха пзбавп. а помамнп људи тако лакомпслено изговарају и хуле тај светп спмвол нашег спасења, као да је то нека најобпчнија ствар! Стпдно је то п срамно. Немој, дакле, никад недостојно да помпњеш штовања п клањања достојан крст , на ком је Спасптељ света испустио своју снету душу. Ншпта није необпчно да чује.мо п од људп п од жена, где једно другоме псује „славу“. Слава је сваком православном Србину највећа породнчна светнња н снмвол' да је Србин, јер ннједан православни народ не славн »славу«, нема свог породнчног светог заштнтника, којн се за њ Богу молн, да га сачува од беде н невоље, да му заштнћује све: н на дому н на пољу. Рецн, зар тн ннсн недостојан члан једне православне породнце, кад у љутњи, плн осветн, нлн лакомисленостн псујеш неком »Светог«, оног, којн му је после Бога најмнлпјн? То је навнка гадна н сурова! Потрудн се да будеш скроман, да себе у свакој прнлнцн савлађујеш, н онда нећеш ннкад дивљачкнм н суровнм псовкама своју срџбу ублажаватн; а ако сн се том злу н греху већ навнкао, онда се приберп, поправп п облагородп грешну твоју душу н не жуј euuie!