Poslednji borac : spev Drag. J. Ilića

Уа

Крвавијех канџа до кољена, Јунацима кљују очи чарне,

Очи чарне и витешка лица. Нагна коња војевода Раде

У крваво српско разбојиште,

Не би л кога жива угледао.

Кад Ситницу воду прегазио, Намјера га намјерила дивно: Насред поља, љутог разбојишта, Спустила се загоркиња, вила,

На крилу јој мртав јунак спава, Над јунаком вила заплакала. Повна. Раде кнежеву војводу, Побратима Мусића Стјепана. Скочи Раде са коња ждралина, Па он пита загоркињу вилу: «Сестро моја, загоркињо вило, «Казуј мени, ако Бога знадеш, «Има л ђе год у животу кнеза 7 «Виђе л', сејо, старог Југ-Богдана, „И његово ђеце деветоро:

«Виђе л ђе год два кнежева зета, «Обилића ис њим Бранковића 7 «јесу л', сејо, изгинули славно: «ђе су Турци, да их Бог убије7»