Poslednji dani Poljske : istorijska crta (1794. godine)

25

Све су затворили у цркву св. Казимира, сада православну катедралу. Тучков је ипак успео да се провуче и спасе споредним улицама и преко плотова заграђених дворишта, у пратњи једног хусара, дочепао се свога пука у Погуљанци. К њему почну придолазити и остале руске чете, које су се такође, као и Тучков, с тешком муком пробијале. Једна од ових чета тукла се с Пољацима у граду на бајонет и многе је побила, али и од ње једва је остало четрдесет људи. Тучков почне бомбардовати град. У Вилни плане пожар: Пољаци видевши од куд им долази опасност, пошљу противу Тучкова једну војску за другом, али их Козаци намаме и доведу испред топова, који су сипали картечом. Око подне, 12. априла скупило се на Погуљанци близу 1.200 људи, међу којима је било посилника, служитеља и др. — сви који су могли умаћи од смрти и ропства. Арсењев, пошто је био заробљен, пошље Тучкову руског заробљеног официра с поруком, да, због опасности која прети његовом животу, не предузимље никакво непријатељство противу Пољака. Али поред све молбе Арсењева, Тучков почне још јаче бомбардовати Вилну. Пољаци су неколико пута испадали из града на њега, али су били сузбијани. Међутим се Тучков преко целог дана спремао на одступање. Становници Вилне не знајући ништа о томе, били су у такој забуни од овог бомбардовања, да су већ клонули духом и готови били