Poslednji dani Poljske : istorijska crta (1794. godine)

град за градом. Кракову су Пруси заузели у почетку јуна (1794. године). Тада Пољаци објаве рат Пруској; а пруском

· посланику нареде да иде из Варшаве.

Наскоро је и Вилна била исте среће

скао и Кракова: њу заузму Руси. 8. јула

приближи се Вилни руски генерал Кноринг и, после опсаде, заузме Вилну 11. августа, кад су се скупљени грађани на

"саветовање решили, да се град преда по-

бедиоцу. Генерал Еленски, који је био у затвору због непослушности Кошћушковим наредбама, буде послат са трубачем,

- да у име градске општине моли Русе за "милост. Кноринг обећа граду потпуну ам-

нестију. Град се предао и Руси су ушли. У ма-

"настиру св. Духа одслужено је благода-

рење, а три пута пуцањ из топова огласио

“је, да је литавска престоница присаједи-

њена руској царевини. У октобру 1794. године Вилна је са осталом Литвом, како је остала после друге поделе, била поверена управи кнеза Николе Васиљевића

"Репина, првог генерал-губернатора литав-

ског. Манифестом од 14. децембра 1795. године објављено је сједињење целог тог дела Литавске с Русијом и онда је образована виленска губернија, којој је први

"тубернатор био генерал-мајор Тормасов.

У то доба краљ пруски опсео је Варшаву и силно бомбардовао. Све ове недаће јако су ослабиле одушевљење Пољака. Видевши да устанак нема никаквог