Poslednji dani Poljske : istorijska crta (1794. godine)
84
хов народни јунак, Кошћушко, допао ропства. |
У један мах пронео се глас, да је Кошћушко слободан, да су га нашли у блату и да га носе у Варшаву. Народ је гомилама јурио к мосту и стајао на обали од подне до поноћи, докле га јака јесења киша није растурила. Да би једном престали свакојаки гласови, генерал Зајанчек изда проглас, којим војсци и народу 06јави несрећу, која је постигла отаџбину. Он их је позвао да не клону, но да се сви одушеве осветом за свога војсковођу. Тада се међу Пољацима стану проносити све чешћи узвици очајања: „Нема Кошћушка! Пропала отаџбина!“ Почели су помишљати о избору новог главног војсковође. После дугог размишљања „височајши савет“ избере за главног војсковођу Тому Вавржецког, који је тада био у Литви.
Нови главни командант дође у Варшаву 12. октобра. Он је саветовао не само да се напусте већ отпочета утврђивања Праге, него је мислио да је треба сагорети и ограничити се одбраном Ви. сле од стране варшавске. „Височајши савет“ не усвоји мњење Вавржецког. Решено буде да се Прага свакојако утврди. Пољаци су мислили, кад утврде Прагу, да ће њена посада моћи задржати Суварова недељу две дана а дотле ће настати киша и ружно време; Руси неће моћи остати преко зиме; требаће им хране, а они је не могу добити у том крају и бине