Postanak fela pomoću prirodnog odabiranja

„Не морамо ди сад те навпке сматратн, не као спедпјадна уздарја ндн створене ннстпнкте, већ као маде конзеквенце једног онштег закона, којп се зове прелажеве?“

Разлпчне птпце, као што је већ речено бпдо, по каткад носе јаја своја у гнезда других птпца. Та навика нвје врло необнчна код Gallinace-a, п баца нешто светлостн на особени инстинкт ноја. У тој Фамплпјп удруже се впше н,пх самака u снесу најпре мало јаја у једно гнездо, па за, тпм у друго; и та јаја пзлегу самцп. Тај инстинкт може по своЈ прилнци објашњен бпти Фактом, да сашке носе много јаја, алп као п наша кукавпца кроз два три дана. Додуше, пнстпнкт амерпканскога ноја као п Molotlirus bonariensis-a jom нпје потпуно развпјен; јер страшна множпна јаја лежи расејана по равнпцама, тако, да сам ја у лову једнога дана бпо у стању скупптн не шање него двадесет остављенпх н поквареннх јаја.

Неке су пчеле паразптне, u редовно легу јаја своја у гнезда друге врсте пчела. Случај је овај још знаменнтпјп него пнстпнкт кукавпце; јер овде су пчеле не само свој пнстннкт већ н своју структуру модпфпковале према њпховој паразнтној навпцп ; по чем немају апарата за скупљање полена, којп би пм бпо неопходан, кад бп морале скупљатп храну за пород свој. И неке Феле Sphegidiae (wasplike insects) јесу по каткад паразнтне; пг. Фабп је недавно пзнео јак разлог за веровање, да, прем да Tachytes nigra обпчно своју властпту јаму градп п у њу још жпв плп узет (paralyšed) плен за

396

пестинкт МОЛОТРУСА

Гл. VIII.