Postanak fela pomoću prirodnog odabiranja

d то није ни мало нудно, кад впдимо, како она то донекле већ нпни, п кад зпамо, како са свим дплппдричне канале толпки пнсекти буше у дрвету, очевпдно окрећућп се око једне сталне тачкеМп морамо даље узетп, да мелппона ређа све своје ћелије у равне површпне, као што она већ то чпнп с њенпм цнлиндрпчним ћеллјама; даље г морамо узетп, п то је управ највећа тешкоћа, да она може тачпо да проценп у каком јој удаљењу од својнх сураднпца ваља своје ћелпје основати г кад впше њпх заједно граде своје ћелпје; алн она је већ толнко кадра о растојању мпслптп, да она свакп пут оппсује њезпне кугле тако, да се оне на извесеом удаљењу пресецају, но она уједпњава пресечне тачке раввпм тпнама од воска. Таком модпФпкацпјом пнстпнкта, којп по себп нпје врло чудноватан, једва нешто чуднпјп од онога којп нагонн птпду да свпја себп гнездо ја држпм да је пчела наша задобпла путем прпроднога одбпрања њезпну архитектурску моћ која је ван подражавања. Ну, теорпја се ова може и експерпментом потврдптп. Следујућп прпмеру г. Тегетмајера (Tegetтеуег) ја сам раздвојпо два сата, п метнуо сам међу њих један дуг, дебео и правоугли комад воскаг пчеле одмах започеше бушптп у њему мале округле јампце, које гато дубље све шпре бпваху, док се не претворнше најпосде 'у округле ублове, којн на око са свпм пзгледају као део једне кугле пкајућп пречнпк једног окца. Пуно је забавно бпло

408

ПБСТПНКТ ПЧЕЛБ

Гл. VII.